Зрењанинске предузетнице напуштају добре послове да би испуниле своје снове

Једна од тих фирми је и „Сташине ђаконије“, коју је власница Станислава Драгојло регистровала 15. марта. Она је на евиденцију незапослених дошла крајем прошле године, након што је самовољно отишла са високо позиционираног радног места у познатој компанији, када више није могла да се носи са нивоом стреса и оптерећења које је тај посао подразумевао.

Давнашњу жељу да куварско умеће и љубав према кувању преточи у посао, током неколико месеци боравка на евиденцији Националне службе за запошљавање уобличила је у визију приватног бизниса. За припрему локала и куповину опреме, поред сопствених средстава, уложила је субвенцију у износу од 180.000 динара.

- Квартални план рада моје фирме за производњу домаћих јела сам испунила, чак и премашила, тако да сам презадовољна како се  посао одвија. У потпуности сам се пронашла у њему. Мој савет свима који се двоуме да ли да започну приватан посао, јесте да пробају. Да пажљиво осмисле чиме ће се бавити и да немају страх да неће успети у томе. Када већ региструју фирму, улагаће у себе и у свој бизнис, и трудиће се да се фирма развија, а то води ка успеху - истиче Драгојло.

Зрењанинка Јелена Вракела, с друге стране, одлучила се да уз помоћ субвенција које јој је обезбедила Национална служба за запошљавање, отвори радионицу за израду торти и колача „Вракелино“.

-У Србији може да се нађе посао, или да се од приватног посла живи, уз услов да су очекивања реална. То значи да плата у старту не може да буде висока, односно да је потребно време да бисмо дошли до зараде којом бисмо били задовољни - каже Вракела.

Она је 2015. завршила студије гастрономије на Природно-математичком факултету у Новом Саду, а на истом факултету, годину дана касније, и мастер на смеру хотелијерство. Била је успешан студент - прва у генерацији је дипломирала са просеком 9,30, а међу првима је завршила и мастер. С обзиром на то да јој је од целе гастрономије посластичарство било омиљено и да је одувек желела да има своју посластичарску радионицу, одлучила је да средства уштеђевине и субвенцију по програму за самозапошљавање уложи у покретање радионице за израду торти и колача. У априлу је регистровала „Вракелино“ и већ је савладала неке пословне изазове.

- Производи морају да имају декларацију о здравственој исправности хране, те стога овдашњи Завод за јавно здравље једном месечно спроводи контролу. Цене морају да буду на неком реалном нивоу, мада посластице које се израђују „на црно“ представљају нелојалну конкуренцију, иако је реч о производњи без пријављених радника, која се неретко одвија у неусловном простору – истиче Вракела.

Међу оним предузетницама које су искористиле субвенције Националне службе за запошљавање налази се и Сунчица Крстин, власница радионице за израду сапуна „Еко сапун“. Мануфактура „Еко сапун“ смештена је у породичној кући - две просторије су реновиране и опремљене судовима и калупима за израду сапуна, као и сировинама и репроматеријалом. Сунчица сапуне продаје на манифестацијама и сајмовима у Зрењанину, Новом Саду, Кикинди, на којима излаже производе, а пласира их и путем продавница здраве хране у Зрењанину и Београду.

        Ж. Балабан

Пројекат „Зрењанинска хроника“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.