Стогодишњи филмски резиме о Србији 1918 - 2018

Филм, по сценарију Милоша Рајковића, преиспитује улогу Солунског фронта, улогу Србије у међународној заједници тада, али и сада, пише "Политика".



"Објективна анализа историјских чињеница представља најбољи показатељ о томе какву улогу је имала Србија у периоду окончања Првог светског рата и отвара питање зашто данас Република Србија није „раме уз раме” са државама савезницама у актуелном процесу обликовања медународних односа", наводи за „Политику” Живковић (48).



Он објашњава да је играни део филма посвећен достигнућима српских војсковођа у периоду Првог светског рата, односно у тим околностима регионалне и међународне политике. 



Каже и да ће посебан акценат бити стављен на српску војску и њене стратегије које нису биле усмерене само на постизање војних циљева, већ и на мудро праћење конкретних политицких одлука које су се доносиле у тим тренуцима. 



"Основна сврха је да покажемо каква је улога српске војске и српског друштва у процесу оцувања своје државности, што је у великој мери представљало велико искуство не само за српску државу, вец и за друге народе и државе широм света", наводи Живковић.



Питање ревизије историје, како сматра, увек је актуелно у нашем региону, а додаје да је слична ситуација и данас. 



"Међутим, ретко је уочити озбиљне, пре свега академске на чињеницама засноване дебате које прецизно и јасно објашњавају грађанима и стручној јавности поцетак, ток и завршетак Првог светског рата. Новим генерацијама се не пружају прецизна сазнања о Великом рату, о улози Србије и пре свега о закљуцку рата који је оконцан примирјем, а не капитулацијом тадашње Немацке", каже Живковић и додаје да и даље остају отворена бројна питања о томе да ли су савезници успели да доведу Немце до капитулације или је ипак рец о политицком споразуму, односно примирју које није било повољно за све стране укљуцене у рат.



"Наша идеја је да прикажемо паралелу измеду српске државе у том периоду и данас. Данас већина сматра да је тадашња Србија била у далеко повољнијој и бољој позицији у мозаику европских држава, међутим нико не посматра шта се то променило, шта су урадиле европске државе, а шта смо ми, да бисмо били ту где јесмо тренутно. Период од сто година у светској историји је веома кратак, али довољан да покаже колико је потребно за промену једног друштва, вредносног система, а самим тим и унутрашњих и регионалних, па и европских политицких токова", истице редитељ.



Филм поставља питања где је Србија један век после, можемо ли нешто да науцимо из историјских догадаја, јесмо ли науцили, смемо ли науцено да применимо у новим околностима...



"У филму ће говорити струцњаци како из Србије, тако и из земаља региона, који су вецину свог академског живота истраживали ток Великог рата. Оставицемо њихова имена да буду изненадење за јавност. Овај пројекат не представља само покушај достизања филмског, односно уметницког остварења, вец и напор да се суоцимо са истином, да сагледамо токове објективно и да наставимо исправним путем", наводи Живковић. 



Филм је сниман у Србији и Грчкој уз подршку нашег Министарства културе, а премијера се очекује на јесен. 



Живковиц тренутно завршава серију „Корени" по роману Добрице Chosića. Режирао је филм „Хадерсфилд", а радио је и на серијама „Миле против транзиције", „Монтевидео, Бог те видео", „Вере и завере", „Убице мог оца" и „Сенке над Балканом".