Милић: Охрабрујуће поруке председника
БЕОГРАД: Ми смо први пут данас чули да Резолуција 1244 није никаква победа Србије, нити гарант било чега и мислим да су то нови и јако добри моменти, рекла је председница Центра за евроатлантске студије Јелена Милић и додале да су поруке са данашње прес конференције председника Србије охрабрујуће.
"Драго ми је што је порука председника Србије Александра Вучића да нема лаког и безболног решења у вези са Косовом поновљена у релативно мирном и рационалном тону, као и то што је први пут споменута одговорност Србије из периода 1998/99. године, из које произлазе неки делови резолуције 1244 СБ УН", рекла је Милић за Танјуг.
Она је указала на лицемерје западних дипломата који су сада "заинтересовани за српске цркве и мањине на Косову":
"Нисам их чула у случају драстичнијих одлука, као што је унилатерално проглашење независности Косова", приметила је Милић.
Каже да исто лицемерје испољавају и по питању референдума, јер, подсећа, они који су дали подршку Македонији када је реч о споразуму о имену са Грчком, право на референдум оспоравају у случају Србије.
Милић истиче да је у Бриселском процесу Београд учинио више да покаже конструктивност и да поштује обавезе, дате пре свега ЕУ, него што је то учинила косовска страна.
Писмо Могеринијевој контроверзно, површно...
Председница Центра за евроатланске студије (ЦЕАС) Јелена Милић оштро је данас критиковала писмо групе невладиних организација из Београда и Приштине Могеринијевој као површно, контроверзно, а посебно указује да потписници не нуде било какво остварљиво решење.
Део НВО тражи од Могеринијеве да се изјасни против поделе Косова или размене територија по етничком принципу, о чему се иначе дебатује у јавности, а Милић истиче да неко ко не зна о чему се ради писмо може да протумачи као да се Србија и Косово спремају да са своје територије избацују друге мањине.
"Писмо је контроверзно, јер из њега проистиче да потписници у ствари уопште не верују у ЕУ интеграције, јер сматрају да би споразум, ако се постигне, могао да доведе до драматичних последица у региону, у којем смо, иначе, сви за ЕУ, а већина и у НАТО или има сарадњу са том организацијом", рекла је Милић за Танјуг.
Она је такође приметила и да се у писму спомињу нестали, али да се не тражи наставак суђења за ратне злочине, па се пита да ли је то изостало зато што су међу потписницима и организације са Косова, или из неког другог разлога, али је, истиче, индикативно да се то питање не спомиње.
"Коначно, писмо не нуди остварљиво и спроводљиво решење", рекла је Милић.
Она је одбацила тезу која се провлачи и кроз писмо, и у јавности уопште, да би подела била етничка.
Милић објашњава да је на тој, погрешној тези направљена читава "драма", а да су њени "тумачи", попут Данијела Сервера ових дана, заправо заговарали неке своје интересе и то користећи аргументе од пре 10 или 20 година, који више "не пију воду".
Корекција административне линије, коју и њена орхганизација предлаже, не може да има никакав домино ефекат, нити да "повуче" поделе неких других земаља или тероиторија, како то наводе њени противници, јер су, објашњава Милић, земље региона махом у процесу европских интеграција и чланице НАТО-а.
"Нисам сигурна да ли су потписници писма Могеринијевој свесни да би приче о наводно етнички чистијим државама можда пре могли да упуте Мађарској и Пољској, него Србији и Косову. Мислим да не схватају да Федерика Могерини изражава став свих земаља чланица ЕУ, у којој су, између осталог, и Мађарска и Пољска, али и пет земаља чланица ЕУ које нису признале Косово", рекла је Милић.
Милић такође пита како би договор Београда и приштине о нормализацији односа могао да изазове било какво "драматично покретање" становништва, ако се то није догодило 2008. године, када је Косово унилатерално прогласило независност, што је, додаје, много "непријатније" од било каквог договора Београда и Приштине.
"Ми причамо о корекцији административне линије само у контексту договора Београда и Приштине, дакле ни на који насилан или једностран начин", рекла је Милић.
Наравно да не постоји идеално решење, каже Милић и напомиње да јој није познато да ли државни врх уопште иде у правцу идеје корекције административне линије.
"То још нисмо чули. Верујем да и они имају, итекако, и аргументе против корекциоје границе, имајући у виду Србе који у тој варијанти остају на југу", каже Милић и додаје да корекција администартивне линије, какву заговара њен Центар, није заснована на етничком принципу.
