Почиње изградња 276 станова за избеглице у Ветернику
Полагањем камена-темељца у Ветернику свечано је обележен почетак градње 276 станова за избеглице из Босне и Херцеговине и Хрватске, које имају пребивалиште на територији Новог Сада, у оквиру петог потпројекта Регионалног стамбеног програма у Републици Србији (РСП).
Церемонији су поред градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића, присуствовали и први потпредседник Владе Републике Србије, министар спољних послова и председник Комисије за координацију процеса трајне интеграције избеглица Ивица Дачић, комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић, представник Делегације ЕУ у Србији Матеја Норчич Штамцар, шеф представништва УНХЦР Ханс Ф. Шодер, представник мисије ОЕБС Џејмс Стокстил, координатор за избеглице у амбасади САД Тим Свет, као и представници других државних и међународних институција и корисници.
Укупна вредност радова на изградњи објекта је 6,4 милиона евра, а финансијска средства обезбеђена су највећим делом из донаторског фонда Регионалног стамбеног програма, у којем је главни донатор Европска Унија. Градња станова почела је у Улици Војводе Бојовића, симболичним полагањем камена темељца, а рок за завршетак је 15 месеци.
- Предвиђен рок за заврештак радова на овом стамбеном комплексу је крај 2019. године, а данас присуствујемо почетку његове изградње, управо захваљујући подршци Владе Републике Србије, Комесаријата за избеглице и миграције, као и донатора ОЕБС-а, УНХЦР-а, Европске уније и других држава донатора.
Очекујем да ћемо се почетком 2020. године окупити на овом истом месту и присуствовати усељавању 276 породица протераних са својих огњишта које су претрпеле велику неправду. Истовремено, ми припремамо са истим партнерима, изградњу 152 стана у Футогу и додатак инвестицији овде у Ветернику. То је још један знак да Република Србија, Град Нови Сад и Ветерник имају велико срце и да шаљу поруку да овде има места за све. Ми примамо своје сународнике, који на жалост не могу да се врате у своје куће, али смо и мигранте из разних крајева света широкогрудо угостили када су били у проблему, јер разумемо туђу муку.
Волео бих да се из нашег језика изгуби погрдно значење речи „избеглица“ и да се не користи у пежоративном смислу, као недостатак или мањкавост. Ми желимо да ти људи буду равноправни, поносни грађани са свим правима и обавезама као и други Новосађани. Зато волим наш град и нашу земљу, и поносан сам на поступке својих суграђана и сународника који су увек спремни топло да дочекају и пригрле припаднике свог, али и других народа, са израженим разумевањем и емпатијом – рекао је градоначелник Вучевић и захвалио се донаторима, као и Крајишницима и Србима из БиХ на стрпљењу да им се после 23 године реши стамбено питање.
- Овде није реч о кредиту или било чему чиме се задужује наша земља. Овде је реч о донацијама, а то је регионална иницијатива која је започела у Сарајеву са циљем да се у четири земље реши статус избеглица, односно њихово стамбено питање. Ми смо доста урадили, али треба да наставимо даље. Захвални смо донаторима, али да би се посао довршио треба још новца. Очекујемо да ће у наредних неколико година ово питање бити коначно решено тј. да у Србији више неће бити оних са статусом избеглица.
Онда нам остаје решавање стамбених проблема људи које смо ми дефинисали као интерно расељена лица, а то су породице протеране с Косова и Метохије које нису биле део овог програма, јер нису имале статус избеглице, с обзиром на то да да ми сматрамо КиМ као саставни део наше земље. Хвала донаторима, као и свима у републичкој Влади и у локалним самоуправама на веома одговорном приступу овој теми. Ми смо значајан део програма завршили, тако да ће до краја године више од 3000 породица бити збринуто, али потребно је и даље да се ради – рекао је Дачић и нагласио да се нада да ће предстојећи радови тећи без проблема и да ће бити окончани у предвиђеном року.
Регионални програм стамбеног збрињавања је заједнички вишегодишњи програм Републике Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Републике Хрватске, који има за циљ да обезбеди трајна стамбена решења за најугроженије избегличке породице, а највећи број њих је баш у Србији. Спроводи се уз подршку ОЕБС-а и УНХЦР-а, а финансиран је средствима ЕУ, САД, Немачке, Италије, Норвешке, Швајцарске, Данске, Турске, Луксембурга, Кипра, Румуније, Чешке, Словачке и Мађарске.
Потпројекат пет вредан је укупно 46,7 милиона евра. Од те суме, одобрена међународна донаторска средства чине 36,3 милиона евра, а допринос Републике Србије је 10,4 милиона евра. Поред доделе 250 пакета грађевинског материјала у 11 општина широм Србије и куповине 200 сеоских кућа у 19 општина, кроз тај потпројекат биће обезбеђено још 1267 станова у 27 јединица локалне самоуправе за избегличке породице у Републици Србији.
