Вакцину против хуманог папилона примаће и дечаци

Како су научници утврдили, ХПВ код мушкараца изазива рак грла, усне дупље и аналног отвора, а вакцинисаће се дечаци стари 12 и 13 година. Вакцина штити од два соја хуманог папилома вируса, програм вакцинације коштаће државу додатних 20 милиона фунти годишње, а девојчице већ целу деценију примају ову вакцину. Рак грлића материце смртоносан је за око хиљаду Британки годишње, док око 500 жена умре од рака везаног за обољевање од ХПВ-а. Око 2.000 случајева рака код мушкараца у Великој Британији повезује се с хуманим папилома вирусом. Овај вирус најчешћа је сексуално преносива болест у савременом свету, а процењује се да од њега обољева скоро трећина одраслих Британаца.

Вакцинација против ХПВ-а у Сједињеним Америчким Државама пођеднако се даје и дечацима и девојчицама, старим између девет и 12 година, док је ревакцинација кад достигну полну зрелост, између 21. и 26. године. Рачуна се да се овом вакцином спасе око 400 живота у Британији сваке године, а тај број биће већи кад се уведе вакцинација дечака. Проблем су, као и код других врста вакцина, антивакцинална кампања, а против промовисања псеудонауке боре се и власти и медицинска струка.

У Србији је више од десет удружења пацијената, родитеља и невладиних организација почетком јуна потписало декларацију „Стоп раку грлића материце, стоп ХПВ’’ у којој се од Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије и других институција тражи свеобухватна активност на превенцији карцинома грлића материце обољења изазваним ХПВ вирусом. Министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић навела је тада да од рака грлића материце сваког дана умру две жене у Србији, те да то није само здравствени, већ и друштвени и популациони проблем, будући да су међу оболелима и умрлима увек и мајке, као и жене које нису рађале.

Шеф Одсека за имунизацију и епидемиолошки надзор над респираторним заразним болестима и координатор за имунизацију Јужнобачког округа Института за јавно здравље Војводине епидемиолог доцент др Миољуб Ристић рекао је раније за “Дневник” да је предвиђена препоручена имунизација против инфекција изазваних хуманим папилома вирусом (ХПВ). Према новом Правилнику о имунизацији и начину заштитие лековима у Републици Србији и Стручно-методолошком упутству датом од стране Института за јавно здравље Србије.

У Републици Србији препоручује се активна имунизација девојчица старијих од девет година, пре првих сексуалних односа, када не постоји ризик од инфекције ХПВ, а првенствено се односи на девојчице шестих разреда основних школа. За имунизацију у узрасту  од девет до 13 година препоручују се две дозе вакцине, а ако се са имунизацијом започне касније од овог узраста дају се три дозе ХПВ вакцине, навео је др Ристић.

Према његовим речима, вакцина ће бити доступна као препоручена, а накнадно ће се утврдити да ли ће пуну цену вакцине сносити родитељи деце или ће у њеној цени делом партиципирати и Фонд за здравствено осигурање Републике Србије.

У земљама где је примењивана, ХПВ вакцина је довела до редукције оболевања од ове инфекције. Међутим, према проценама Светске здравствене организације (СЗО), само током 2012, регистровано је 528.000 нових случајева и 266.000 смртних исхода услед обољевања од карцинома грлића материце. Око 85 одсто ових смртних исхода регистровано је у земљама у развоју. У Војводини и Централној Србији, током 2011, карцином грлића материце се по броју новорегистрованих случајева обољења налазио на четвртом месту, после тумора дојке, плућа и дебелог црева, али с трендом пораста, казао је др Ристић.

Једини природни резервоар ХПВ инфекције је човек, а инфекција се преноси директним контактом са зараженом особом. Најчешћи пут преноса је сексуални контакт, али до заражавања може да дође и након непенетративне сексуалне активности. Иако ретко, ХПВ инфекција може да се пренесе и с мајке на новорођенче, током порођаја с појавом кондилома, који су слични гениталним кондиломима, у усној дупљи и ждрелу новорођенчета, истакао је др Ристић.

Како је оценио, вакцина против ХПВ инфекција је високобезбедна. Од 2006. године, од када се први пут примењује у свету, до данас, није регистрован ниједан случај теже нежељене реакције у вези с prеthodnom имунизацијом ХПВ вакцином.

ХПВ вакцина је неинфективна, произведена од једне врсте вирусног протеина који не може да изазове ХПВ инфекцију или карцином. Такође, нема података који указују да би примена ХПВ вакцине могла да има ефекте на плодност, објашњава др Ристић.

Иако већина ХПВ инфекција протиче без симптома, уколико су дуготрајне, ове инфекције могу да прогредирају у преканцерозне и канцерозне лезије. Ово је нарочито изражено у случају инфекције онкогеним типовима 16 и 18 ХПВ. Осим локализације на грлићу материце, инфекција ХПВ одговорна је за око 20 до 90 одсто свих локализација сквамозног карцинома на анусу, орофаринксу, вулви, вагини и пенису.

У Србији сваке године 1.200 жена оболи од рака грлића материце, а више од 600 жена умре, упозорили су представници невладиног сектора и затражили од надлежних државних органа да се спроведе вакцинација школске деце против ХПВ вируса и побољша скрининг за рано откривање ове опаке болести.

Љ. Петровић