Сремскa Митровицa град који се из дана у дан развија
Градоначелник Сремске Митровице Владимир Санадер каже за „Дневник” да је буџет Града ове године 3,18 милијарде динара, намењен инвестицијама у овој години, али и одржавању постојеће инфраструктуре, као и образовању, култури, спорту, социјалној и здравственој заштити.
Имали су један ребаланс, због новца одобреног од Министарства финансија за зараде васпитачица, те су паре пребачене за учешће у инвестицији у изградњи Основне школе „Јован Поповић” у Сремској Митровици, друге школе која ће се градити у Сремској Митровици, док је школа у Мачванској Митровици завршена, а укупна инвестиција у три фазе коштала је 130 милиона динара.
– За прву фазу радова на школи у Сремској Митровици добили смо новац од Покрајинске владе, а укупна инвестиција вредна је око 200 милиона динара – каже Санадер. – Биће већа од оне у Мачванској Митровици, у којој је у току друга фаза радова – изградња фискултурне сале, коју школа у граду неће имати.
Школа у Мачванској Митровици грађена је поред постојеће, на чијем месту је након рушења, сада саграђена фискултурна сала.
– Школа „Јован Поповић” планирана је тако да се искористи постојећа фискултурна сала, а да се уради потпуно нова школа када су у питању учионице, кабинети и сви други садржаји по новом правилнику. Ту школу похађа 800 ђака сваке године у осам разреда, и то је једина школа у којој се број ђака не смањује – каже Санадер, и додаје да је и у Мачванској Митровици приближан број ђака, с тим да у ту школу, после четвртог разреда, долазе деца из Засавице 1 и 2, као и Равња.
Мање адаптације школа радиће се и по селима, као што су Радинци, Засавица, у шта се укључила и Покрајина, преко Покрајинског секретеријата за образовање.
Завршетак школе у Мачванској Митровици и почетак изградње у Сремској Митровици представљају капиталне инвестиције у овој години.
Фискултурне сале
– Градске школе све имају фискултурне сале, у Мачванској Митровици треба да се изгради, Кузмин и Мартинци имају балон-сале, као и одељење ОШ „Јован Јовановић Змај” у Јарку. У плану за изградњу су нам Чалма, такође балон-сала, док подручна одељење користе домове културе као фискултурне сале, као што је случај у Шашинцима – истиче Санадер. – Где има већи број ђака, решено је питање и фискултурне сале у већим селима, док у мањим деца имају физичко на отвореним теренима, које Град сређује заједно с Покрајинским секретеријатом за спорт.
– Осим тога, велике инвестиције су и изградња Трга инвеститора, затим одржавање путне инфраструктуре, завршен је Житни трг, инвестиција вредна 27 милиона динара. Завршена је и комплетна реконструкција Улице Вука Karayića, инвестиција вредна око 33 милиона динара, урађен је нови коловоз, тротоари, зеленило, улична расвета, тако да смо заокружили пројекат пешачке зоне, који је рађен још 2004. године – напомиње Санадер.
По његовим речима, пројекат за Житни трг радио је Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица и нико из локалне самоуправе се није мешао у посао конзервације римских ископина.
– То су људи који годинама раде на заштити културног наслеђа и пројекат је одобрен од Министарства културе. Нестручни људи замерају да су ископине уништене, што, наравно, није тачно. Цео локалитет, који је већ био у опасности од пропадања због временских прилика јер годинама стоји отворен на сунцу, киши, леду, снегу те је нормално да цигле отпадају, комплетно је заштићен – каже Санадер.
Он додаје да, када је локалитет очишћен и сређен, повратио је стари сјај, и све урађено је приказ како је некада изгледао Житни трг.
Рађен је материјалима којима су Римљани радили и с кречом, и део је откривен, док је други конзервиран и затрпан. На томе радили инжењери који се баве заштитом културног наслеђа.
– И за двадесет година, уколико неко буде желео и буде више новца да открије цео локалитет или да га покрије, све опције су и даље отворене – каже Санадер.
Он сматра да је Сремска Митровица јединствена због Сирмијума.
Недавно су Аустралијанци, који на локалитету Глац откопавају царску вилу грађену ван обода града, завршили истраживање за ову годину.
– Откривено је доста вредних мозаика, али и контуре грађевине која се за сада простире на четири хектара. За две године не може много да се истражи, али већ знамо како је она била позиционирана, пронађени су носећи зидови, мање просторије, а све се то преплиће с периодом Аустрије, када је такође било неких грађевинских захвата – истиче Санадер. – Сигурно је да ће локалитет Глац у наредним годинама постати озбиљна туристичка атракција.
Град археологије и великих налазишта
Локалитет Сирмијума је тренутно ограђен и под видео-надзором, а посете су могуће преко Туристичке организације Сремска Митровица. Пројекат, с вероватно још већим обимом истраживања и ископавања, биће настављен и идуће године, а по градоначелниковим речима, Сремска Митровица ће сигурно у наредних пет година понети епитет града археологије и великих налазишта.
– План је и да отворимо едукативни центар где би могли доћи археолози из целог света да проучавају остатке из Римског царства, али и да раде на ископавању, јер ће Глац у наредних 20 година, као и његова конзервација, бити предмет знатижеље те бранше – напомиње Санадер.Пројекат „Архест” је заживео у Царској палати, а туристи из целог света могу видети 3Д филм о томе како је некада изгледао тај антички град.
У посети Сирмијуму сазнали смо да им ове недеље стиже група из Бахреина, одакле досад нису имали посетиоце, а већ су устаљене посете из целе Европе, али и Кине и Јапана, тако да све више туриста долази у тај сремски град да би доживео како су некада живели Римљани.
Трг инвеститора је такође једна од великих инвестиција ове године, али и начин да се Град Сремска Митровица одужи улагачима, који су током 14 година, колико су у ту општину и град пристизале нове фирме, незапосленост с 24 одсто смањили на осам,.
– То је последица рада локалне самоуправе и добре сарадње са страним и домаћим компанијама, као и отварања нове индустријске зоне, поред постојеће старе и то је велики успех да тренутно у Сремској Митровици ради више од 20.000 радника, што је боље него што је било осамдесетих година, када је био највећи економски раст – напомиње градоначелник. Локална самоуправа је одлучила да урбанистички „yеp”, који се налази на улазу у град, и на којем ништа не може да се гради због црпних станица и каналске мреже, претвори у трг, који ће бити нека врста захвалности Града и грађана Сремске Митровице инвеститорима који су уложили свој новац, запослили више од 5.000 Митровчана у својим компанијама, које се и даље развијају и запошљавају људе и из околине, а не само из те општине. Осим тога, улаз у град ће сада бити уређен, а одмах поред је аутобуско стајалиште, с којег полазе аутобуси за Аустрију и Немачку.
Трг инвеститора ће се налазити с леве стране на улазу у Сремску Митровицу, одмах након кружног тока.
– Ми смо пионири у том пројекту, с обзиром на то да нигде у Србији то још није урађено – каже Санадер, и додаје да је то промоција фирми и промоција града као индустријског центра.
Маша Стакић