Много деце остаје невакцинисано

Прекиди у континуитету спровођења имунизације због недостатка вакцина, али и одбијање имунизације и антивакцинални лоби, последично нагомилавање осетљиве невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце, индикатори квалитета који указују на пасиван надзор, актуелна епидемиолошка ситуација морбила у Европском региону и земљи довели су у питање достизање елиминације морбила, укључујући и регистровање првог смртног исхода од морбила након 20 година у Србији, наводи се у “Извештају о спроведеној имунизацији на територији Републике Србије у 2017. години”, који је издао Институт за јавно здравље Србије ”Др Милан Јовановић Батут”.

- Планиране имунизације против дифтерије, тетануса, великог кашља (ДТаП) спроведене су с обухватом 95,1 одсто, као и против дечје парализе (ИПВ) са 95,2 одсто. Ревакцинација деце у другој години живота ДТаП била је 86,8 одсто и ИПВ 87,1 одсто, ревакцинације предшколске деце ДТ и бОПВ по 93,2, односно 92,5 одсто и школске деце дТ 91,9 и бОПВ 91,3 процента - каже се у Извештају “Батута”.

Током 2017, поред примовакцинације MMR вакцином у другој години живота, обављена је ревакцинација деце пре уписа у први разред, до навршених седам година. Обухват MMR вакцинацијом износио је 85,2 одсто, а ревакцинацијом 91,6 одсто Вакцинација против хепатитиса Б започиње у породилиштима, а уведена је и вакцинација све невакцинисане деце у 12. години живота (шести разред). У 2017. забележен је обухват од 92,4 одсто код одојчади, а свега 69,2 процента код деце у 12. години живота.

Током 2006. уведена је вакцинација против обољења која изазива хемофилус инфлуенце тип Б и укупан обухват деце која су примила три дозе на нивоу Републике износи 95,2 одсто (комбинована петовалентна вакцина/ Хиб).

- Значајан број обвезника остаје невакцинисан, али тај број показује тренд опадања у односу на prеthodnu годину, када су скоро све вакцине у питању. Разлика у броју између живорођене и планиране деце и даље је значајна и одржава се или повећава (за неке вакцине) број општина с обухватом који је испод циљне вредности од 95, па и испод 90 одсто. Поред антивакциналног лобија, колизија законских аката која регулишу имунизацију, давањем права на то да родитељ одлучи да ли ће вакцинисати малолетно дете, нејединствен и неодлучан став дела педијатара у примарној здравственој заштити, довели су до пада у обухвату вакцинама - оцењује се у Извштају и додаје да се од почетка октобра региструје епидемијско јављање морбила већих размера, с регистрованим првим смртним исходима након 20 година у Србији.

Имунизација против малих богиња, заушака и рубеле (MMR) спроведена је са обухватом од 85,2 одсто, а у 2016. години била је 81 одсто.

- У централном делу Србије вакцинисано је 85,7, а у Војводини 84,1 одсто планираних обвезника. Општина у Војводини с најмањим обухватом је Нови Сад (62,2 одсто). Обухват мањи од 80 одсто регистрован је у још две општине Јужнобачког округа, Беочину (76,2) и Тителу (78,7), као и у Панчеву (78,7), Апатину (79,3) и Чоки (78,2) - каже се у Извештају.

Вакцинација показује снагу здравственог система

- Добро функционисање имунизационог система један је од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавноздравствене изазове. Обухват имунизацијом један је од индикатора доступности примарне здравствене заштите и процене капацитета здравственог система. Како епидемије малих богиња и импортовање дивљег вируса дечје парализе представљају и даље заједничке претње у области заразних болести које могу да се спрече имунизацијом за земље Европског региона СЗО, неопходно је да се интензивирају све активности предвиђене плановима активности на одржавању статуса земље без дечје парализе и елиминације малих богиња у Републици Србији - оцењује се у извештају.

Ревакцинација против морбила, рубеле и заушака пре поласка у први разред основне школе спроведена је са обухватом од 91,6 одсто на нивоу Републике, односно са 91 проценат у централној Србији и 93,2 процента у Војводини. Општина у Војводини у којој је постигнут најмањи обухват је Нови Сад са 83,4 одсто.

Имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља комбинованом петовалентном ДТаП-ИПВ-Хиб вакцином спроведена је обухватом од 95,1 одсто, а у Војводини је обухват 95,4 одсто. На територији Војводине најмањи обухват од 77,1 одсто био је у општини Ада.

- Пад обухвата одређеним вакцинама у циљним популационим групама, нагомилавање осетљиве популације, део популације ван здравственог система (Роми, мигранти) чини колективни имунитет неадекватним, уз ризик, поред спорадичног, за епидемијско јављање с компликацијама и потребом болничког лечења - оцењује се у извештају.

Љ. Петровић