Зрењанин има планове за своја језера

Подводна трава два пута је кошена ове сезоне и мораће сигурно још толико, потврђује Дејан Јованов, директор Јавне установе „Резервати природе“, која је од почетка године управљач комплексом градских језера.

Јованов додаје да установа нема своју косилицу која, иначе, кошта 1,5 милиона динара, већ је приморана да је изнајмљује.

- Тренутно су косилице које смо изнајмљивали заузете и кад буду слободне, урадиће се једно кошење. Имали смо идеју да порибимо језеро, јер би рибе подводну траву појеле, али не можемо јер нисмо власници језера. За обалске косине задужено је Јавно комунално предузеће „Чистоћа и зеленило“ и ту нема проблема - истиче Јованов.

Подводна трава само је један од проблема који прате градска језера. Иако су од почетка године управљачи, стварну власт над језерима „Резервати природе“ немају.

- Још није решен имовинско - правни статус градских језера, која нису ни уцртана у катастар. На месту где су језера, у катастру и даље тече Бегеј. Поступак преноса власништва са „Вода Војводине“ на град је у току, па онда следи конверзија, и не бих могао да орочим колики временски период ће протећи док се све не заврши. До тада, од озбиљнијих послова на језерима неће се радити ништа - истиче Јованов.

Тек кад буде решено власништво, „Резервати природе“ могу конкурисати на европским пројектима. Идеја је да ово језеро код „Житопродукта” буде намењено риболовцима, језеро у центру града, код зграде суда рекреативцима, а око Језера 2 још није све усаглашено.

- Или ће се градити језеро, или неће. Има идеја да постане и клизалиште. Било како било, за уређење је потребно најмање 750.000 евра и без помоћи европских фондова ми сами језера не можемо уредити - додаје Јованов.

Ж. Б.

Пројекат „Зрењанинска хроника“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.