Zrenjanin ima planove za svoja jezera

Podvodna trava dva puta je košena ove sezone i moraće sigurno još toliko, potvrđuje Dejan Jovanov, direktor Javne ustanove „Rezervati prirode“, koja je od početka godine upravljač kompleksom gradskih jezera.

Jovanov dodaje da ustanova nema svoju kosilicu koja, inače, košta 1,5 miliona dinara, već je primorana da je iznajmljuje.

- Trenutno su kosilice koje smo iznajmljivali zauzete i kad budu slobodne, uradiće se jedno košenje. Imali smo ideju da poribimo jezero, jer bi ribe podvodnu travu pojele, ali ne možemo jer nismo vlasnici jezera. Za obalske kosine zaduženo je Javno komunalno preduzeće „Čistoća i zelenilo“ i tu nema problema - ističe Jovanov.

Podvodna trava samo je jedan od problema koji prate gradska jezera. Iako su od početka godine upravljači, stvarnu vlast nad jezerima „Rezervati prirode“ nemaju.

- Još nije rešen imovinsko - pravni status gradskih jezera, koja nisu ni ucrtana u katastar. Na mestu gde su jezera, u katastru i dalje teče Begej. Postupak prenosa vlasništva sa „Voda Vojvodine“ na grad je u toku, pa onda sledi konverzija, i ne bih mogao da oročim koliki vremenski period će proteći dok se sve ne završi. Do tada, od ozbiljnijih poslova na jezerima neće se raditi ništa - ističe Jovanov.

Tek kad bude rešeno vlasništvo, „Rezervati prirode“ mogu konkurisati na evropskim projektima. Ideja je da ovo jezero kod „Žitoprodukta” bude namenjeno ribolovcima, jezero u centru grada, kod zgrade suda rekreativcima, a oko Jezera 2 još nije sve usaglašeno.

- Ili će se graditi jezero, ili neće. Ima ideja da postane i klizalište. Bilo kako bilo, za uređenje je potrebno najmanje 750.000 evra i bez pomoći evropskih fondova mi sami jezera ne možemo urediti - dodaje Jovanov.

Ž. B.

Projekat „Zrenjaninska hronika“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.