Мондолони: У Војводини имамо више успешних прича и биће их још

Ми напредујемо у сарадњи са Србијом, и посебно с Војводином, која је у Србији један од најдинамичнијих, најактивнијих региона с којима сарађујемо – изјавио је у интервјуу за „Дневник” амбасадор Француске у Србији Фредерик Мондолони.

Француски дипломата ступио је на дужност амбасадора у Србији 11. децембра 2017. године, а како оцењује за наш лист, односи Француске и Србије у протеклом периоду значајно су унапређени.

– На генералном плану, са Србијом смо поново покренули политички дијалог на највишем нивоу. Двојица председника су се већ неколико пута састала, имали смо у кратком року две министарске посете Србији, министра спољних послова Жан-Ива ле Дријана и министарке спорта Лоре Флесел. Пре тога, неколико година није било посета на министарском нивоу. За мање од недељу дана, 17. јула, француски председник Емануел Макрон примиће председника Србије Александра Вучића. Дакле, говоримо о развоју билатералних односа и европској перспективи Србије, политичкој сарадњи и управо о недвосмисленој подршци Француске тој европској перспективи Србије – каже Мондолони.

Добри политички односи имају одраз и на економском плану?

– На економском плану желимо да радимо још више, а у протеклих неколико месеци имали смо лепе успехе. Концесију за београдски аеродром „Никола Тесла” добила је компанија „Ванси”, а компанија „Суез” победила је на веома важном тендеру за изградњу постројења за прераду отпада у Винчи, што је посао вредан више од 300 милиона евра. И нису само та два предузећа у питању, има и других успешних прича. Ми данас сејемо да бисмо у будућности пожњели успехе. Пре нешто више од месец дана одржан је пословни форум с више од 400 учесника. Имали смо и посету делегације МЕДЕФ-а, представника највећих француских компанија, Београду, коју су примили председник Србије Александар Вучић, премијерка Ана Брнабић и министарка Зорана Михајловић да бисмо разговарали о великим пројектима, између осталог и о пројекту београдског метроа. Имамо добру сарадњу и у области универзитета и у области културе. Такође, развијамо наставу француског језика у Србији, иако је конкуренција јака, али ми успевамо у томе. Посебно што у перспективи Србија треба да постане придружени члан Међународне организације франкофоније (ОИФ).

Какве су активности француске државе када је реч о Војводини?

– Свака од тема о којима сам говорио може се применити на Војводину и Нови Сад. Војводина је један од најдинамичнијих региона у Србији, атрактивна за француске инвеститоре, али и регион у којем се успешно развија универзитетска сарадња, посебно у области језика, која одлично функционише. Ово је мој други долазак у Нови Сад. Приликом првог, сусрео сам се с градоначелником Новог Сада Милошем Вучевићем, овог пута с председником Покрајинске владе Игором Мировићем и председником Скупштине Аутономне Покрајине Војводине Иштваном Пастором. Што се економског плана тиче, у Војводини имамо више успешних прича. Преко 20 француских предузећа је присутно у Војводини и запошљавају око 6.000 људи. Ми смо још увек иза Немачке, али радимо на томе да ниво инвестиција и број радника које запошљавају француске компаније расту. Током моје прве посете у мају имао сам прилику да посетим Центар за истраживања компаније „Шнајдер електрик ДМС”, која је пример изврсне француско-српске сарадње, с обзиром на то да се ради о компанији која је изникла с Новосадског универзитета и коју је купила једна велика приватна француска групација. Та сарадња има додатну међународну димензију јер се сви инжењери те групације на неки начин ослањају на истраживања центра у Новом Саду.

Војводина је регион у којем је значајна и пољопривредна производња. Каква је сарадња на том пољу?

– Настојимо да развијамо нову економску сарадњу у оним областима у којима постоји могућност да учинимо више, на пример у области пољопривреде. Ја сам 15. маја био у Новом Саду на отварању Пољопривредног сајма, на којем је Француска први пут била почасни гост. Имали смо диван павиљон у оквиру Међународног пољопривредног сајма, а такође смо у склопу сајма организовали семинар о употреби дигиталних технологија у пољопривреди и он је имао велики успех. Још једна област за коју смо веома заинтересовани – а о томе смо разговарали и с господином Мировићем – јесу обновљиви извори енергије. Једно француско предузеће заинтересовано је за инвестирање у ветропаркове, други сегмент је употреба геотермалне енергије, за шта је заинтересована „Електропривреда Стразбура”, која је велика компанија. Имамо и друге облике сарадње: универзитетску, на пољу културе с Матицом српском, као и сарадњу у области наставе француског језика...

Имајући у виду надлежности Војводине на међународном плану, регионално повезивање спада у домен активности покрајинске администрације. Да ли је о томе било речи приликом ваше посете челницима покрајине?

– Одлучили смо да пробамо да поново успоставимо сарадњу на регионалном нивоу. Постоји сарадња која успешно функционише и на пољу економије и на другим пољима, а то је департман Вал д’Оаз – три париске општине. Постоје и споразуми који су потписани, нпр. с француским регионом Бретањом, али на томе треба више радити. Видећемо и у амбасади с нашим одељењем за сарадњу који пројекти највише одговарају сарадњи с Војводином. Треба то сагледати и из позиције француских региона јер је у Француској у току њихова реформа да би постали значајнији по величини и конкурентнији у европским оквирима. Некада је у Француској било 22 региона, сада их је само 13, та реорганизација је захтевала одређено време и сада би требало да видимо потенцијале за унапређење сарадње. Управо треба то добро размотрити јер Војводина је веома специфичан регион, динамичан, погранични регион, привлачан за инвестиције са заиста великом, правом, културном разноликошћу јер је у покрајини у званичној употреби чак шест језика. Имајући у виду све те карактеристике, немам бриге да нећемо наћи одговарајући облик сарадње с Војводином.

Значајне су активности Француског института  у Србији. Ове године навршава се стогодишњица завршетка Првог светског рата у којем су Србија и Француска биле земље-савезнице и земље-победнице. Како ће Француска у Србији обележити тај значајан датум?

– За нас је та стогодишњица веома значајна. Први светски рат је догађај у којем је француско-српско пријатељство, које је постојало и раније, учвршћено у сукобу који је обележио како Србију, тако и Француску. Ми желимо да достојно обележимо ту стогодишњицу, најпре да бисмо одали почаст људима који су погинули за нашу слободу, а затим да бисмо, обележавајући заједничку прошлост, градили заједничку будућност. Што се тиче Војводине, ми припремамо велику изложбу „Наша историја – наша сећања”, која повезује историјске догађаје и личне приче између Француза и Срба у том периоду. Идеја је да та изложба прати пут којим је ослобађана Србија, од југа Србије, да прође кроз различите градове до Београда, где би била отворена 1. новембра, а затим би била представљена и у Војводини у различитим градовима. Имамо и Караван француског филма, који ће посетити више војвођанских градова. Ове године смо одлучили да понудимо филмове који су тематски везани за Први светски рат. Када говоримо о култури сећања, председник Покрајинске владе позвао ме је да у новембру присуствујем обележавању стоте годишњице присаједињења Војводине Србији и настојаћу да дођем у Нови Сад тога дана.

Александар Савановић

- Срби су поносан народ, поносни на своју историју, језик и културу. То је, наиме, као и код Француза. Постоје многе карактеристике које нас повезују, мислим да је то веома важно и позитивно. Друга карактеристика је да је српски народ према Француској заиста пријатељски. Имамо савезништво из Првог светског рата, које иде до Другог светског рата ,и то је савезништво каквих мало има у историји 20. века. Друга половина тог века у Европи је пуна трагичне историје, па смо и ми прошли кроз тешке тренутке, али откад сам дошао овде, ја осећам ту вољу да се учврсти то наше историјско пријатељство. Са Србима нас, такође, повезује и љубав према култури, али и уметности живљења – музици, гастрономији, вину... И заиста је велика част и велико задовољство бити амбасадор Француске у Београду – каже Мондолони.