Дневникове репортерке на ходочашћу до Егзит Тврђаве

Непрегледна колона верних фанова формирана је још на Булевару Михајла Пупина, постајала још бројнија на Варадинском мосту, а што се ближе прилазило Тврђави тако је и гужва, у којој су се појединци истицали необичним стајлингом и маскама, бивала све већа.

Поменуте маске нудили су успутни трговци још на мосту, такорећи на “ничијој земљи” између сремске и бачке стране града, као и пиће, храну, сувенире и разноразне светлеће и звучне реквизите за подстицање забаве. Такође, пажњу су, додуше доста тихо и дискретно, скретали и тапкароши, који су још од почетка “Дуге” нудили карте.

На путу до фестивалског простора, срели смо и “секундарца”, који није пропустио прилику да скупља сировине за рециклажуза и на тај начин обезбеди себи неки приход од фестивалске атмосфере у граду.

Успут је било је и оних који су пожелели да се одморе, па су предах потражили на травњацима испод моста, али и где год се то њима учинило згодно, па тако и на пенџеру зграде у Београдској улици, којој је недавно обновљена фасада. Само да после не буде “џаба сте кречили“...

Непосредно пре Београдске капије сместили су се трубачи, који су уз традиционалне звуке домаћег мелоса размрдали Егзиташе на путу до фестивалског простора, где ће слушати потпуно другачију музику.

Са новосадске стране Дунава, млади се већ традиционално лети окупљају на кеју, а сада кад се са Тврђаве зачује музика са стејџева, нека врста спонтане Егзит журке без куповине карата и добар провод до касно у ноћ су загарантовани.

Додуше, проблем је што ће ујутро после провода вероватно остати гомиле на све стране разбацаног смећа, па ето и додатног посла за градску “Чистоћу”...

Текст и фото: Ј. Вукашиновић и С. Ковач

Фото галерије: Радивој Хаџић и Јелена Ивановић