Kaћ: Водовод стигао у готово сва домаћинства

Одскоро смо по коловозима поставили лежеће полицајце на местима за која смо сматрали да су критичне тачке, близу школе и обданишта, и тиме смо смањили брзину кретања возила.

Да би неко приградско насеље функционисало што боље, мора да има добру комуникацију и сарадњу с матицом – Градом Новим Садом. Урош Лончар каже за наш лист да је задовољан сарадњом с Градом и градоначелником Милошем Вучевићем.

И заиста, када се оде у Каћ, који је на свега десетак километара од Новог Сада, стиче се утисак уређеног, али и веома прометног места. Међутим, неки мештани имају замерке и указују шта би требало урадити.

– Имам утисак да кренемо корак напред, али се онда вратимо два назад – наводи Каћанка Радмила Кузмановић, коју смо затекли у центру. – Треба још улица да се асфалтира. Превише је рупа по путевима па су људи почели да саде цвеће не би ли на тај начин привукли пажњу власти да почну да решавају тај проблем.

Када се оде у Каћ, чини се да има довољно зеленила, нарочито како су дошла топлија годишња доба. Ипак, да би што лакше пребродили високе температуре, мештанима треба још више хлада.

– Проблем је што немамо паркове у којима би и деца могла да се играју, а више нам ни фонтана не ради – истиче млада мештанка Јелена Јованов и додаје да у Каћу има много паса луталица.

Каћ има историју дугу 700 година и по тој рачуници, то место је старије од Новог Сада.

– Светосавски дом је симбол по којем се Каћ и данас препознаје – каже мештанин Цвијо Бабић, који нам је најпре рекао да није из Каћа јер се у то место доселио тек 1968. године из Француске, а довољно је Каћанин чим нам је највише испричао о културно-историјском садржају. – Осим Православне цркве, која је изграђена негде 1840. године, имамо и женски манастир на Сунчевом брегу, посвећен празнику Васкрсења Христовог.

Што се тиче самог центра Каћа, Урош Лончар потврђује да ту, нажалост, нема парка, али и да нема ни простора за тако нешто.

– Редовно косимо и уређујемо центар, а организујемо се ми који смо чланови месне заједнице. Али имамо и подршку ЈКП „Градско зеленило“, које нам повремено притрчи у помоћ. Урађена је и депонија сточног отпада, но имамо доста нових дивљих депонија, али успевамо да их санирамо уз помоћ надлежних управа и ЈКП „Чистоћа“, тако да велики капитални проблем у Каћу не постоји. С друге стране, немамо ни много нелегализованих објеката и дивље градње, а много боље смо се снашли с количином воде која је последица обимних падавина последњих дана. Ипак је Каћ на вишој надморској висини у односу на град и друга приградска насеља. Међутим, на неким местима нам се задржава вода јер атмосферска канализација није свугде урађена квалитетно – наводи Урош Лончар.

Наш саговорник указује и на то да у дому здравља ради пет лекара опште праксе и два педијатра, што је довољно. Међутим, током летњих месеци, када су годишњи одмори, ради један педијатар, а мале пацијенте доводе из Ковиља и Будисаве, те буде гужве.

Каћ и те како може да се поноси културно-уметничком понудом, као и успешним спортским активностима.

– У Каћу имамо много садржаја у понуди, тако да родитељи не морају да иду у град или друга места – каже Лончар, наводећи да су најактивнији шаховски, рукометни, фудбалски и карате клуб, а да имају много младих који су ангажовани у КУД-овима. – Како нам се која невладина организација јави, у договору с њима организујемо разне едукативне трибине и предавања о безбедности деце у саобраћају, превенцији наркоманије и слично.

Будући да се годинама у каћку основну школу уписује по хиљаду ученика, уз помоћ Града она је реновирана да би се побољшали услови рада.

        Текст и фото: И. Миклоши

Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” је суфинансиран од стране Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту не изражавају ставове органа који је доделио средства.