Идеолошки сукоб: Зеленоједи против сваштоједа

Уз емоционални набој у таквим и сличним испољавањима, они мање острашћени вегани позивају се на научне аргументе, почев од тога да је мајка свих болести - и обрнуто здравља - исхрана. Дуговечни житељи јапанског острва Окинава претежно су вегани и наводно не користе месо, рибу, јаја, сир, па чак ни и мед, при чему су здрави као дрен. Од 1,3 милион Окинављана чак 740 њих “гази” стотку.              

Ипак, како то обично бива, горљиви “зеленоједи-биљоједи” у спору с “животињско-биљним-сваштоједима” нису сасвим у праву, нити ствари стоје тако црно - бело: традиционални јеловник на окинављанском парчету земаљског шара подразумева да ће се у неким приликама, додуше ретко, јести и свињетина, као и извесне количине рибе током седмице. То не доказује да су мале количине животињских производа нужне за добро здравље, поготово у познијем добу, али наводи на то да оптимална исхрана може да функционише и без да се људи окрену комплетно веганској исхрани, за коју и вегетаријанска кухиња која подразумева рибу, млеко и млечне производе делује као - право светогрђе.               

Однедавно у Француској букти сукоб између вегана и месара: ови први разбијају потоњима излоге и изговарају тешке речи уз најстрашније претње. Због тога се прошле недеље појавила вест која је многима зазвучила готово невероватно - француски касапи су почели да страхују у тој мери да је тамошње Удружење месара упутило отворено писмо министру унутрашњих послова Жерару Коломбу да их узме у заштиту.              

Веганске претње, ако би се држали описа колумнисткиње немачког “Цајта”, изгледају на први поглед помало комично: неколико бучних људи стане испред месаре, испрскају се лажном крвљу (рецимо, соком од цвекле) и вичу “убице”, док се трбушасти месари, тена црвеног попут свињских кобасица, са све сатарама у рукама, крију иза тезги молећи се свевишњем да их броколи-екстремисти оставе на миру. Факат је, заправо, да већ неколико месеци веганске групе герилаца марширају по унутрашњости и нападају месаре. Извикују слогане против меса и месне индустрије и бацају камење у излоге. Само у априлу су на северу Француске веганисти напали осам месара и једну кланицу, исписујући графите на фасадама радњи попут “месо је убиство”, “умеће убијања” и слично.              

Дара је, међутим, превршила меру када је у марту ове године током исламистичког напада на супермаркет у Требеу убијен и један месар, на шта је једна милитантна веганка отишла толико далеко да је на Твитеру написала како нема ни искру сажаљења за њега, будући да се ради о убиству “самог терористе” који је добио оно што је заслужио.              

Одговор је убрзо уследио: после тога је у једној радио емисији изречена отужба да је веганизам “цвеће зла” и пошаст века, док је у једном десничарском часопису познати историчар описао веганизам као “разобручени фашизам”. Уопште узевши, чини се да је у Француској веганизам почео опасно да се римује са “екстремизам”, о чему се у случају вандалских испада и може говорити.              

Екстрема и екстремизама у јавном простору данас има све више и готово непрестано се појављују поделе по оси пријатељ - непријатељ, па придружити још једно такво виђење у идеолошком спектру црнобелих боја готово да не чини озбиљну разлику. Донедавно се чинило да идеје у политичком центру готово хрле једна другој, да би то што нови либерали и даље непрестано тупе да би свет био много боље место за живот када би њиме управљало саморегулишуће тржиште, приватни интереси, профит и новац који би одређивало све остале друштвене процесе - добило призвук екстремизма. Јер свет је управо на тај начин у великој мери устројен и управо због тога у све већој кризи, пун хаотичних, разорних последица.              

Ако, дакле, тврдо језгро вегана сматра да све почиње и завршава са стомаком пуним бобица и зрневља као јединим принципом изнад свих осталих у политичком организовању заједнице, док све остало спада у подсистем - по цену негирања на хиљаде година историје, прехрамбених навика и потреба, радних места и убоге сточарко-месарске егзистенције - онда то није ништа друго него још један пример слепила. За 50 година ће исхрана месом, месари и месаре бити само остатак пређашњих времена, тврде вегани, али тај развој ваља убрзати, штавише покренути револуцију, не чекајући да као код свих великих друштвених промена време учини своје. И док се не отвори политичка дебата, будући да у Француској о чему год да је реч то добија изглед политичког позиционирања, поставља се питање шта ће бити следеће? Шта ако француски вегани нападну традиционални сир, како преживети један такав “културолошки рат”?            

По истраживањима из 2008. године вегани су чинили свега 0,5 процената становништва у Сједињеним Америчким Државама - значи око милион људи, да би их већ 2014. било пет пута више - око 2,5 посто. Представнице женског пола су, иначе, много већи поборници веганизма будући да их у тој групи има готово 80 посто. Када се упореде сигнали с тржишта, број “месоједа” очито и даље далеко претеже у односу на вегане широм света и донедавно се оперисало с податком од око 5% вегана у Израелу као највећим процентом у популацији неке земље.

Сада су им се придружили и Французи, а по неким непоузданим проценама, јер још увек нема свеобухватних истраживања, и Немачка је убрзано почела да се рађа као веганска нација.

Општепознато је да је француска кухиња на почасном месту у свету што је и важан део идентитета нације. А ту се, пак, подразумевају месо и путер, бешамел сосови и сиреви... што се веганима никако не свиђа. Они у класичном француском ресторану, за разлику од оних специјализованих париских, могу да наруче једва нешто друго сем салате и кромпира - безмесна вечера готово да не може да се замисли. Стога не само месаре него и кухињу која изазива снажне емоције и представља културно добро сада радикално нападају.            

Веганске претње насиљем наводе на стратегију да се питање исхране претвори у нешто више, као да се ради о самом спасавању света “одмах, сада и јако”, јер он, јелте, неће моћи да преживи без непосредног заснивања свакодневног живота на овој новој, борбено-зеленој идеологији. Људи, додуше, могу своје животе да посвете борби против стварних и имагинарних неправди, али овде је реч о радикалности с којом се тема исхране третира, при чему се они који једу месо етикетирају као лоши људи. А познато је да су yihadisti исто тако да због тога што не једу свињетину спремни да дигну остатак света у ваздух. Па су ваљда и француски месари у очима појединих вегана постали терористи које ваља истребити, уз шефове кухиња приде.              

Све у свему, јак индикатор хаоса у коме живимо, и за смејање и за плакање.

Реља Кнежевић