Србобрански меда збринут у Швајцарској
СРБОБРАН: Медвед из Србобрана, иначе „мешанац” мрког и поларног медведа, који је 2016. одузет власнику, јер га је држао у веома лошим условима, срећно је решена и он је збринут у специјализованом прихватилишту у Швајцарској, у Ароси.
Медвед је уједно и први становник прихватилишта у Ароси, које ће бити отворено у августу. Животиња ће ту имати огроман простор у којем ће моћи да настави живот, у примеренијим условима.
Мужјак хибрида мрког и поларног медведа, који је 2017. године трајно одузет судском пресудом након што га је новембра 2016. запленила Покрајинска инспекција за заштиту животне средине у Србобрану. Збринут је захваљујући успешној сарадњи Министарства заштите животне средине, међународне невладине организације „Четири шапе” и Зоолошког врта Палић. Министарство је сапштило да је меда у уторак седиран у палићком врту и након детаљног ветеринарског прегледа, утоварен у транспортни кавез за пут од преко 1.400 километара. Транспортован је специјалним возилом организације „Четири шапе”.
Након 28 сати вожње, по приспећу у Аросу, кавез са медведом је морао бити транспортован скијашком гондолом до самог прихватилишта, јер је њихова укупна тежина била преко пола тоне.
Медвед је дужи низ година боравио у заточеништву у Србобрану у металном кавезу 2,4 метра дужине, 1,2 метра ширине и 1,2 метра висине. Почетком новембра 2016. године медвед је одузет и измештен у Зоолошки врт Палић, као мера хитног збрињавања, док се не пронађе оптимално решење. У прихватилишту за медведе у Ароси медвед сада има на располагању простор од преко 300 квадрата и спољашњи простор од 1,6 хектара.
Медвед је рођен у заточеништву у Србији 2006. године. Како тада нису постојале одредбе у националним прописима које ближе регулишу држање дивљих животиња у заточеништву, неконтролисано размножавање оваквих животиња у склопу зоолошких вртова је неретко доводило до тога да оне брзо постану вишак и заврше у неодговарајућим условима, као што су циркуске менажерије и приватно власништво. Због неодговорности власника дивљих животиња, а посебно опасних дивљих животиња, врло често долази до ситуација у којима се дивље животиње држе у неодговарајућим условима, што угрожава добробити животиња, а често представља и опасност по безбедност људи.
Забрана држања појединих врста дивљих животиња у заточеништву, осим у склопу зоолошких вртова и неколико других изузећа, односи се пре свега на дивље животиње које могу бити опасне по људе, што подразумева животиње попут крупних звери, мајмуна, отровних змија и слично. Сви медведи заштићени су Конвенцијом о међународном промету угроженим врстама дивље фауне и флоре (ЦИТЕС) и националним прописима, а мрки медвед (Урсус арцтос) има статус строго заштићене врсте у Републици Србији.
В. Х.
