Srbobranski meda zbrinut u Švajcarskoj
SRBOBRAN: Medved iz Srbobrana, inače „mešanac” mrkog i polarnog medveda, koji je 2016. oduzet vlasniku, jer ga je držao u veoma lošim uslovima, srećno je rešena i on je zbrinut u specijalizovanom prihvatilištu u Švajcarskoj, u Arosi.
Medved je ujedno i prvi stanovnik prihvatilišta u Arosi, koje će biti otvoreno u avgustu. Životinja će tu imati ogroman prostor u kojem će moći da nastavi život, u primerenijim uslovima.
Mužjak hibrida mrkog i polarnog medveda, koji je 2017. godine trajno oduzet sudskom presudom nakon što ga je novembra 2016. zaplenila Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine u Srbobranu. Zbrinut je zahvaljujući uspešnoj saradnji Ministarstva zaštite životne sredine, međunarodne nevladine organizacije „Četiri šape” i Zoološkog vrta Palić. Ministarstvo je sapštilo da je meda u utorak sediran u palićkom vrtu i nakon detaljnog veterinarskog pregleda, utovaren u transportni kavez za put od preko 1.400 kilometara. Transportovan je specijalnim vozilom organizacije „Četiri šape”.
Nakon 28 sati vožnje, po prispeću u Arosu, kavez sa medvedom je morao biti transportovan skijaškom gondolom do samog prihvatilišta, jer je njihova ukupna težina bila preko pola tone.
Medved je duži niz godina boravio u zatočeništvu u Srbobranu u metalnom kavezu 2,4 metra dužine, 1,2 metra širine i 1,2 metra visine. Početkom novembra 2016. godine medved je oduzet i izmešten u Zoološki vrt Palić, kao mera hitnog zbrinjavanja, dok se ne pronađe optimalno rešenje. U prihvatilištu za medvede u Arosi medved sada ima na raspolaganju prostor od preko 300 kvadrata i spoljašnji prostor od 1,6 hektara.
Medved je rođen u zatočeništvu u Srbiji 2006. godine. Kako tada nisu postojale odredbe u nacionalnim propisima koje bliže regulišu držanje divljih životinja u zatočeništvu, nekontrolisano razmnožavanje ovakvih životinja u sklopu zooloških vrtova je neretko dovodilo do toga da one brzo postanu višak i završe u neodgovarajućim uslovima, kao što su cirkuske menažerije i privatno vlasništvo. Zbog neodgovornosti vlasnika divljih životinja, a posebno opasnih divljih životinja, vrlo često dolazi do situacija u kojima se divlje životinje drže u neodgovarajućim uslovima, što ugrožava dobrobiti životinja, a često predstavlja i opasnost po bezbednost ljudi.
Zabrana držanja pojedinih vrsta divljih životinja u zatočeništvu, osim u sklopu zooloških vrtova i nekoliko drugih izuzeća, odnosi se pre svega na divlje životinje koje mogu biti opasne po ljude, što podrazumeva životinje poput krupnih zveri, majmuna, otrovnih zmija i slično. Svi medvedi zaštićeni su Konvencijom o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) i nacionalnim propisima, a mrki medved (Ursus arctos) ima status strogo zaštićene vrste u Republici Srbiji.
V. H.
