НСА брише 685 милиона снимљених телефонских разговора

Огромну НСА колекцију снимљених разговора прво је ограничио Конгрес, након што је бивши сарадник те агенције, Едвард Сноуден, доставио документе јавности откривајући појачано владино праћење. 



Закон, усвојен у јуну 2015, каже да идући даље, податке могу да задрже телекомуникационе компаније, а не и НСА, али да обавештајне агенције могу да исфилтрирају велику базу података.



Сада, НСА брише све информације које је прикупила филтрирањем.



Агенција је синоћ објавила саопштење у коме наводи да је брисање започето у мају након што су аналитичари НСА забележили "техничке нерегуларности у неким подацима добијеним од провајдера телекомуникационих услуга". 



Указује се да су неправилности резултирале тиме да је НСА добила неке детаље разговора за које није била овлашћена да их добије.



То указује на мањкавост програма, каже Дејвид Крис, бивши највиши безбедносни званичник у Секретаријату за правосуђе, преноси Глас Америке.



"Кажу да морају да очисте три године прикупљених података, уназад до 2015, и да ти подаци које су прикупили за то време, које сада бришу, нису поуздани и да су инфицирани неком врстом техничке грешке", рекао је Крис, оснивач Калпер партнерс, консултатнске фирме у Сијетлу. 



"Према томе, шта год да су се надали да ће добити током последње три године из овог програма колекција... све је безвредно. И због тога, они бацају податке и заправо почињу испочетка", додао је он.



Кристофер Аугустин, портпарол НСА, не слаже се са тврдњама да је програм неуспешан.



"Ово је случај у коме НСА утврђује да је постојао проблем и проактивно предузима праве кораке како би га решила", каже он.



Агенцја је пегледала и продужила обавештајне извештаје како би се уверила да су базирани само на подацима из позива који су исправно примељени од телекомуникационих провајдера, каже он. 



Агенција одбацује да присвоји кривицу, навео је Аугустин и додао да се "обратила пажња на основни урок проблема".



Сенатор Рон Вајден, демократа из Орегона, безкомпромисни заговорник права на приватност, кривицу сваљује на телекомуникационе компаније које су снабделе НСА снимљеним разговорима.



"Овај инцидент показује да су те компаније делале неприхватљиво немарно и да нису успеле да се усагласе са законом када су делиле осетљиве податке о клијентима са владом", рекао је Вајден за АП.



Према закону, влада може да захтева информације попут детаља који би могли да буду одштампани на телефонском рачуну: датум и време позива или слања текстуалне поруке, број картице телефона, трајање позива и ком су броју они упућени. 



Детаљи који се обезбеђују влади не укључују садржину било које комуникације, име, адресу или финансијске информације клијента, локацију мобилног телефона или ГПС информацију.



Уколико владини истражитељи имају основану сумњу да одређене бројеве телефона користе терористи, који могу да буду у САД или у иностранству, влада може да затражи од телекомуникационих компанија листу других бројева са којима је сумњиви број био у контакту и затим који су бројеви у контакту са тим бројевима.



НСА је прикупила више од 534,4 милиона детаља позива и текстуалних порука у 2017. од провајдера телекомуникационих услуга у САД, попту AT&T и Вржн, према најновијем владином извештају који обрађује НАС-ова праћења те године. 



То је више од троструко више од 151,2 милиона прикупљена у 2016.



Снимци позива су, према извештају, били део напора за прикупљање обавештајних података који су циљали 42 мете у 2016. и 40 мета у 2017. Он дефинише циљеве као појединце, групе појединаца, организације или ентитете.



Годишњи извештај упућен Конгресу од обавештајне заједнице сада се захтева у склопу реформе закона о праћењу из 2015. Закон такође налаже влади да тражи судски налог како би прикупљала снимке разговора. 



Захтеви за снимање грађана САД морају бити базирани на истрази која је покренута у склопу заштите од тероризма или тајних обавештајних активности и праћење се не може спроводити над активностима које штити Први амандман.



Ипак, упркос овим реформама, НСА и даље добија неке податке од телекомуникационих конпанија за које агенција није ауторизована да их види и неки од тих података су били погрешни, каже Аугустин.



"Не можемо ићи у детаље јер ти детаљи остају тајни. Ипак, ни у једном тренутку НСА није требало да добије садржај било ког разговора, име, адресу или финансијске податке претплатника или клијента, нити позицију мобилног телефона, нити ГПС податке", рекао је он.



Заштитници приватности и људских права кажу да је саопштење НСА подигло даљу забринутост због програма.



"Ово је још једна у серији грешака које показују да су се многи шпијунски програми НСА отели контроли и да учестало не успевају да испоштују основне границе које су поставили Конгрес и Суд САД о обавештајним службама", каже Нима Сајн Ђулијани, правна саветница у Америчкој унији за грађанске слободе у Вашингтону. 



Ђулијани ту говори о америчкм федералном суду основаном у оквиру закона о службама за инострани обавештајни рад, како би надгледао захтеве за издавање налога за прислушкивање.



Она каже да јавност има право да зна више о овом случају и проблему, попут податка колико је снимака добијено као грешка и да ли је НСА забележила иједног појединца чији су подаци неправилно завршили у рукама агенције.