Визна либерализација није угрожена, нема разлога за бригу

Говорећи за РТС о томе зашто Брисел замера Србији укидање виза за поједине земље попут Ирана, Јоксимовићева је рекла да ЕУ прати кретања свих држављана земаља које су на њеној негативној листи.

Србија је 2015. године показала колико је одговорна и на прави начин смо учествовали у европској политици решења мигранстског проблема, истакла је Јоксимовић.

Како је додала, Србија, заједно са представницима FRONTEX-a, врло ревносно контролише све сумњиве конекције и летове који долазе.

Ми смо одговорни и нема разлога да се бринемо за визну либерализацију, напоменула је министарка. 

Србија може 2025. у ЕУ ако се реформе убрзају

Србија у понедељак отвара два нова поглавља, изјавила је министарка за европске интеграције и додала да се у заједничкој Резолуцији Одбора за стабилизацију и придруживање нашег  и Европског парламента наводи да 2025. није нереална као година учлањења Србије у ЕУ, уколико се убрзају реформе.

Јоксимовић је подсетила да је у априлу био извештај о напретку Србије, који сачињава Европска комисија, оценивши да је то најважнији извештај на основу кога се мери колико је Србија спремна за отварање нових поглавља.

Прошле недеље смо имали у Европском парламенту заједнички одбор за стабилизацију и придруживање наших и посланика Европског парламента и усвојена је врло позитивна декларација која је на позитиван начин говорила о реформама у Србији и њеном европском путу, истакла је Јоксимовић. 

Она је додала да су европски посланици позвали Европски савет и Европску комисију да отвори нова поглавља у преговорима са Србијом.

Чак је у тој резолуцији, која је прошла незапажено, а врло је важна јер је заједничка резолуција нашег и Европског парламента, речено да 2025. није нереална за Србију уколико се реформе убрзају, нагласила је министарка. 

Указала је да је реч о првом нацрту те резолуције, која ће тек ићи на амандмане неких европских посланика.

На реду финансије и рибарство

Тако да ће тек у новембру бити увојена у Европском парламенту. Биће амандмана, али генерално је позитиван тон. Похваљена је економија, макроекономска стабилност, регионална сарадња, процес помирења и наглашено да су владавина права, реформа правосуђа, борба против корупције кључне теме, напоменула је Јоксимовић. 

Министарка је додала да Србија отвара два поглавља - Поглавље 33 (буџетске и финасијске одредбе) и Поглавље 13 (рибарство), али да је можда могла и више. 

Морамо да имамо стрпљења и да будемо решени. Ако почнемо са фрустрацијама, нећемо далеко догурати. Ја сам за то да и малим корацима, али редовно и упорно, постижемо неки напредак, сматра Јоксимовић. 

Напоменула је да та поглавља нису неважна. 

Буџетске и финансијске одредбе су важне зато што се ми тиме припремамо за чланство у ЕУ у смислу нашег доприноса заједничком буџету ЕУ. Наш БДП ће бити нешто нижи од оних који су одавно у ЕУ и наше уплате ће бити мање у односу на оно што ћемо добијати из буџета ЕУ за укупан развој, рекла је она. 

Говорећи о поглављу 13,  које се односи на рибарство, Јоксимовић је указала да Србија није земља која излази на море, али да има доста река и језера због чега је то поглавље важно. 

Увешћемо стандарде против нелегалног рибарства и сви који се тиме баве моћи ће озбиљно да наступе на европском тржишту, објаснила је министарка.

Навела је и да ће кроз поглавље 13 бити обезбеђена средства за обнављање рибљег фонда, што је значајно за оне који се баве рибарством.