Опрез с храном током лета
Код 14 од 157 узорака хране узетих из малих, средњих и великих предузећа која се баве производњом прехрамбених производа чија здравствена безбедност је prеthodnog месеца лабораторијски анализирана, уочена су одступања од дефинисаних микробиолошких критеријума, хигијене процеса или прописа, речено је на јучерашњој конференцији за новинаре у Институту за јавно здравље Војводине.
Лекар – специјалиста хигијене доц. др Милка Поповић је одступања код тих девет одсто узорака хране оправдала високим температурама, које лети прете намирницама. По њеним речима пораст температуре током дана, па и ноћу, уз присуство влажности доводи до размножавања и одржавања већег броја микроорганизама што може узроковати кварење хране, а тиме и одређена обољења.
– Некада је тај број микроорганизама мали, а некада и они који се уобичајено налазе у саставу тла, на рукама или храни могу се размножити до броја који угрожава здравље – казала је др Поповић. – Због тога су неке мере које се односе на смањивање ризика за настанак квара хране у ствари оне које регулишу најважније критичне тачке, а то су температура и време - температура приликом дистрибуције, транспорта или складиштења хране у фрижидерима, и, оно најважније, термичка обрада и температура чувања намирница након кувања.
Она је нагласила да треба избегавати употребу намирница у којима се користе термички необрађена јаја, те да је изузетно важна хигијена руку.
Епидемија морбила у граду још увек на снази
Најчешће заразе на територији Покрајине протекли месец биле су респираторне болести, те се систематска имунизација спроводи због великог кашља и од малих богиња. Од почетка октобра 2017. до 18. јуна регистровано је 169 случајева морбила. Од тога 71 оболели је из Новог Сада. До закључења извештаја Института епидемија морбила у оштинама Кикинда и Инђија су ођављене, док је у Новом Саду још увек у току. Последњи оболели у граду пријављен је 10. јуна.
У групи цревних заразних болести регистрован је приближно исти број као и prеthodnom извештајном периоду, а грађани су најчешће тражили помоћ лекара због заразних пролива.
– Важна је и хигијена расхладних уређаја, кухиње, опреме, прибора, спречавање укрштања чисте и нечисте хране, одговарајуће коришћење ножева, дасака и слично – објаснила је доц. др Милка Поповић, нагласивши да су термичка обрада, добро прање и припрема намирница најважнија мера. – Честа је и присутност патогених микроорганизама на воћу и поврћу. Стога је важно њихово темељно прање здравствено исправном водом за пиће.
Покварена храна често може бити и узрок тровања која могу узроковати разне бактерије. Тако се, по анализама Института, због бактерије из рода салмонела храном протекли месец отровало 57 Војвођана, од тога 18 родбински повезаних пацијената. Такође, регистровано је њих 13 који су се заразили бактеријом Campylobactеr. Уочена је и епидемија узрокована бактеријом из рода Стапхилоцочус аерус код пет случајева.
В. Бијелић