Станислав Поздњаков: Српско мачевање на добром је путу

У Новом Саду се одржава Првенство Старог континента за сениоре, први пут у Србији. У Српску Атину дошао је и председник Европске мачевалачке конфедерације, уједно и председник Олимпијског комитета Русије Станислав Поздњаков, иначе вишеструки олимпијски првак у овом спорту. Искористили смо прилику и разговарали са нмекада  врхунским спортистом, сада спортским радником.

Први пут се  Европско сениорско првенство одржава у Србији, што је свакако велико признање држави и мачевалачком савезу.

„Првенствено бих желео да Мачевалачком савезу Србије честитам деведесетогодишњицу, то је сјајна и велика ствар. Ваш Савез има снажну подршку Европске мачевалачке конфердерације и срећни смо што се Првенство одржава у Новом Саду. Пре две године имали смо искуство да се овде организују такмичења за јуниоре и кадете. Због тада добро урађеног посла, убедљива већина чланица  Европске мачевалачке конфедерације одлучила је да се и овај догађај на нивоу сениора организује у Новом Саду, што јесте признање“, рекао је Поздњаков.

Русије је једна од најуспешнијих земаља у мачевању. Како то постижете?

„Сви спортови у Русији су на високом нивоу, укључујући и мачевање, које код нас има дугу традицију. Актуелна владина тела за спорт, наравно, чине све што је могуће да подигну спорт на још виши ниво. Систем, међутим, не укључује само владину подршку, већ је то знатно шире. Постоје невладине организације које дају финансијску подршку, а имамо и приватне клубове који дају допринос развоју спорта.“

Руси ће учествовати на ОИ у Токију

С обзиром на то да сте и председник Олимпијског комитета Русије, незаобилазно питање везано је за учешће ваших спортиста на наредној Олимпијади. Какав ће статус имати ваши спортисти на Олимпијским играма 2020. године?

„Добро питање. Одлука о суспенизији донета је само неколико месеци пре Игара у Пјонгчангу и био је то тежак период за нас. Тада смо, ипак, гледали да извучемо нешто позитивно. Када говоримо о будућности, могу да кажем да смо имали доста састанака, гледамо напред и надамо се да ћемо у потпуности бити прихваћени за следеће Олимпијске игре у Токију. Имамо циљеве и остајемо на том курсу да се врати поверење. Покушавамо да покажемо да смо отворена и транспарента земља. Морате знати да иако се каже да је спорт ван политике понекад то није тако. Ми смо свакако концентрисани само на спорт и спортске активности“, истакао је Поздњаков.

Имате ли савет како да се мачевање у Србији подигне на виши ниво?

„За успехе је неопходно направити базу. А шта чини базу? База су млади мачеваоци. Други ниво су врхунски тренери. Али нису потребни такви, врхунски тренери ако нема базе. Треће, ваља примењивати искуства успешнијих нација. Можете видети како мале федерације могу да буду успешне. Србија је у делу Европе где има пуно мачевалачких земаља у окружењу и пратећи те примере и примењујући добру праксу треба да створи систем. И ова такмичења која се код вас организују могу много да помогну.Она, пре свега, приближавају  овој спорт млађим генерацијама.Српско мачевање је на добром путу. Не знамо шта може бити у будућности, али треба да верујемо да ће међу младима бити све популарније.“

Европско првенство је у току, шта очекујете од репрезенатације Русије?

„Русија је последњих година међу три најуспешније земље. Очекујем да се одржи тај континуитет, да буде као у prеthodnom периоду. Ја свакако свим учесницима желим срећу и да освоје пуно медаља.“

Ви сте вишеструки олимпијски шампион и сматрате се за једног од најбољих мачевалаца свих времена. Како сте ви заволели овај спорт и колико је рада и одрицања потребно за врхунске резултате?

„Врло је смешна прича како сам почео са мачевањем. Мајка ме је прво одвела на пливање, међутим, тај спорт није био у сагласноти са мојим менталитетом. Затим сам са 10 година тражио да идем на фудбал. Отишли смо на велики стадион у Новосибирску, одакале сам иначе, где смо видели рекламу за школу мачевања. То је било 1982. године. Мајка је одлучила да пробам. После десет година постао сам олимпијски шампион. Радна дисплиплина је у мом карактеру, а имао сам само једног тренера целог живота, што је било позитивно. Можда је било више талетнтованијих од мене у Русији, али тежак и предан рад су ме водили до успеха. Наравно, мора се имати и спортске среће“, казао је Поздњаков. 

Никола Крстић