Stanislav Pozdnjakov: Srpsko mačevanje na dobrom je putu

U Novom Sadu se održava Prvenstvo Starog kontinenta za seniore, prvi put u Srbiji. U Srpsku Atinu došao je i predsednik Evropske mačevalačke konfederacije, ujedno i predsednik Olimpijskog komiteta Rusije Stanislav Pozdnjakov, inače višestruki olimpijski prvak u ovom sportu. Iskoristili smo priliku i razgovarali sa nmekada  vrhunskim sportistom, sada sportskim radnikom.

Prvi put se  Evropsko seniorsko prvenstvo održava u Srbiji, što je svakako veliko priznanje državi i mačevalačkom savezu.

„Prvenstveno bih želeo da Mačevalačkom savezu Srbije čestitam devedesetogodišnjicu, to je sjajna i velika stvar. Vaš Savez ima snažnu podršku Evropske mačevalačke konferderacije i srećni smo što se Prvenstvo održava u Novom Sadu. Pre dve godine imali smo iskustvo da se ovde organizuju takmičenja za juniore i kadete. Zbog tada dobro urađenog posla, ubedljiva većina članica  Evropske mačevalačke konfederacije odlučila je da se i ovaj događaj na nivou seniora organizuje u Novom Sadu, što jeste priznanje“, rekao je Pozdnjakov.

Rusije je jedna od najuspešnijih zemalja u mačevanju. Kako to postižete?

„Svi sportovi u Rusiji su na visokom nivou, uključujući i mačevanje, koje kod nas ima dugu tradiciju. Aktuelna vladina tela za sport, naravno, čine sve što je moguće da podignu sport na još viši nivo. Sistem, međutim, ne uključuje samo vladinu podršku, već je to znatno šire. Postoje nevladine organizacije koje daju finansijsku podršku, a imamo i privatne klubove koji daju doprinos razvoju sporta.“

Rusi će učestvovati na OI u Tokiju

S obzirom na to da ste i predsednik Olimpijskog komiteta Rusije, nezaobilazno pitanje vezano je za učešće vaših sportista na narednoj Olimpijadi. Kakav će status imati vaši sportisti na Olimpijskim igrama 2020. godine?

„Dobro pitanje. Odluka o suspeniziji doneta je samo nekoliko meseci pre Igara u Pjongčangu i bio je to težak period za nas. Tada smo, ipak, gledali da izvučemo nešto pozitivno. Kada govorimo o budućnosti, mogu da kažem da smo imali dosta sastanaka, gledamo napred i nadamo se da ćemo u potpunosti biti prihvaćeni za sledeće Olimpijske igre u Tokiju. Imamo ciljeve i ostajemo na tom kursu da se vrati poverenje. Pokušavamo da pokažemo da smo otvorena i transparenta zemlja. Morate znati da iako se kaže da je sport van politike ponekad to nije tako. Mi smo svakako koncentrisani samo na sport i sportske aktivnosti“, istakao je Pozdnjakov.

Imate li savet kako da se mačevanje u Srbiji podigne na viši nivo?

„Za uspehe je neophodno napraviti bazu. A šta čini bazu? Baza su mladi mačevaoci. Drugi nivo su vrhunski treneri. Ali nisu potrebni takvi, vrhunski treneri ako nema baze. Treće, valja primenjivati iskustva uspešnijih nacija. Možete videti kako male federacije mogu da budu uspešne. Srbija je u delu Evrope gde ima puno mačevalačkih zemalja u okruženju i prateći te primere i primenjujući dobru praksu treba da stvori sistem. I ova takmičenja koja se kod vas organizuju mogu mnogo da pomognu.Ona, pre svega, približavaju  ovoj sport mlađim generacijama.Srpsko mačevanje je na dobrom putu. Ne znamo šta može biti u budućnosti, ali treba da verujemo da će među mladima biti sve popularnije.“

Evropsko prvenstvo je u toku, šta očekujete od reprezenatacije Rusije?

„Rusija je poslednjih godina među tri najuspešnije zemlje. Očekujem da se održi taj kontinuitet, da bude kao u prethodnom periodu. Ja svakako svim učesnicima želim sreću i da osvoje puno medalja.“

Vi ste višestruki olimpijski šampion i smatrate se za jednog od najboljih mačevalaca svih vremena. Kako ste vi zavoleli ovaj sport i koliko je rada i odricanja potrebno za vrhunske rezultate?

„Vrlo je smešna priča kako sam počeo sa mačevanjem. Majka me je prvo odvela na plivanje, međutim, taj sport nije bio u saglasnoti sa mojim mentalitetom. Zatim sam sa 10 godina tražio da idem na fudbal. Otišli smo na veliki stadion u Novosibirsku, odakale sam inače, gde smo videli reklamu za školu mačevanja. To je bilo 1982. godine. Majka je odlučila da probam. Posle deset godina postao sam olimpijski šampion. Radna displiplina je u mom karakteru, a imao sam samo jednog trenera celog života, što je bilo pozitivno. Možda je bilo više taletntovanijih od mene u Rusiji, ali težak i predan rad su me vodili do uspeha. Naravno, mora se imati i sportske sreće“, kazao je Pozdnjakov. 

Nikola Krstić