У Србији поништена готово свака трећа приватизација
НОВИ САД: По подацима Савеза самосталних синдиката Србије објављеним у „Белој књизи”, од 2002. до 2016. године продато је 2.419 предузећа – 81 на тендеру, 1.517 на аукцији, 778 на тржишту капитала, 41 продајом капитала и два продајом имовине. Остварен је приход од продаје од 2,578 милијарде евра.
Продајом мањинског пакета акција на берзи 1.061 prеthodno приватизованог предузећа од Акцијског фонда остварен је приход од 88 милиона евра.
У 2.419 приватизованих предузећа од 2002. до 2016. године било је запослено 342.216 радника.
Међутим, процес приватизације у Србији карактерише и велики број раскинутих купопродајних уговора. Најчешћи разлози су неплаћање доспелих купопродајних рата, неизвршење обавеза из социјалног или инвестиционог програма, непоштовање одредби о обезбеђивању континуитата производње, као и располагање имовином на начин супротан одредбама уговора. Код предузећа приватизованих путем тендера и аукција поништена је готово свака трећа приватизација.
Контролу над приватизованим предузећима, као и prеthodnih година, обавља Министарство привреде. По Уредби о поступку контроле извршења уговорних обавеза купаца из уговора о продаји капитала или имовине, коју је пре неколико дана усвојила Влада Србије, Министарство привреде има обавезу да спроводи стални поступак контроле извршења уговорених обавеза купаца на основу извештаја овлашћеног ревизора, који купац доставља за време трајања уговора о продаји, као и на основу процене судског вештака за предмет инвестирања. Уколико купац не достави извештај ревизора или процену судског вештака, сматраће се да обавезе које су предмет контроле нису извршене.
Од предузећа приватизованих путем тендера и аукција, показује анализа SSSS-a, уговори су раскинути са 688, и то 49 приватизованих путем тендера и 639 приватизованих путем аукција. Укупна вредност уложених инвестиција у предузећа приватизована путем тендера и аукција износила је 1.039.665.000 евра, а социјалних програма 276.956.000 евра.
Министарство привреде, по тој уредби, спроводи контролу извршења обавеза купца из уговора о продаји по доспећу уговорне обавезе или по истеку остављеног накнадног рока. Комисија Министарства привреде за контролу извршења обавеза купца, односно стратешког инвеститора, из закључених уговора у поступку приватизације доноси одлуке о испуњености обавеза купаца, о оствареању накнадног рока за изршење уговорених обавезе као и о раскиду уговора о продаји. Накнадни рок купцу за извршење обавеза може трајати 60 дана. Ту одлуку Комисије Министарство привреде доставља субјекту приватизације.
Комисија доноси и одлуку о стицању услова да се уговор о продаји капитала сматра раскинутим због неиспуњења уговорних обавеза ако ни у накнадно остављеном року за испуњење уговорне обавезе, купац не отклони повреде уговорних обавеза.
Као посебан прилог тој владиној уредби наведене су обавезе инвеститора и њихова контрола испуњавања услова договорених с државом. Тако се од њих, између осталог, тражи и да доставе документацију у вези с редовном исплатом зарада запосленима, али и у вези с обавезом забране отпуштања радника по основу технолошког вишка.
Љ. Малешевић
