ЛЕКЦИЈЕ ИЗ ЖИВОТА У ГУЛАГУ Шаламов и златни рудници Колиме

Од тога је шест година био у златним рудницима Колиме који важе за једно од најхладнијих места на планети. Шаламов је ослобођен 1951, а од 1954. до 1973. писао је „Приче са Колиме“.

Шаламов је тврдио да није ништа научио у Колими, сем како да напуни колица теретом. Међутим, фрагменти његових текстова из 1961. говоре другачије, преноси Парис ривју. Парис ривју је пренео 45 Шелимових лекција о животу у гулагу од којих преносимо само неке.

1. Крајња је крхкост људске културе, цивилизације. Под тешким радом, по хладноћи, уз глад и батине, човек постаје звер за три недеље.

2. Пријатељство се никад не ствара у заиста тешким условима опасним по живот. Другарство настаје у тешким али подношљивим условима (у болници, али не и у окну рудника).

3. Схватио сам да је бес осећање које је могуће најдуже задржати. На телу гладног човека има тек толико меса да у себи чува бес: према свему осталом је равнодушан.

4. Људи су такви какви јесу јер су физички јачи, и грчевитије се држе живота него било која друга животиња: ниједан коњ не може да преживи рад на далеком северу.

5. Једина група људи која је успевала да одржи минимум људскости  док су били изглањивани и злостављани били су верници, секташи (скоро сви), и већина свештеника.

6. Видео сам колико је шамар ефектан аргумент за интелектуалца.

7. Схватио сам да је могуће живети од беса.

8. Људи не могу живети од наде – нада не постоји. Не могу преживети ни захваљујући слободној вољи – где је слободна воља на свету? Човек живи по инстинкту, осећају за самоодржање, исто као дрво, камен, животиња.

9. И моја физичка и духовна снага показале су се веће него што сам очекивао у овом великом испиту, и поносан сам на то што никад нисам продао никога, нити сам иког послао у смрт, или на другу казну, нити сам иког оптужио.

10. Видео сам да су жене пристојније и пожртвованије него мушкарци: у Колими није било мужева који су ту дошли за својим женама. Али много жена је долазило за својим мужевима.

11. Видео сам самице у леду, ископане у стени, и провео сам ноћ у једној.

12. Од шефова са врха, до обичних стражара – страст за моћи, способност да се убија по вољи, јаке су.

13. Разумео сам шта је моћ и шта значи човек с пушком.

14. Свет не треба да се дели на добре и лоше људе већ на кукавице и оне који то нису. Деведесет пет процената кукавица способно је да почини најгоре ствари, опасне по живот других, и то када су сами у најмањој могућој опасности.

Настасја Писарев