Укинута осуђујућа пресуда Дулићу, Јањићу и Дробњаку

Укинутом пресудом Дулић је био осуђен на три и по године затвора, Јањић на три године, а Дробњак на једну годину затвора поводом оптужби да су злупотребили службени положај приликом издавања дозвола за рад предузећу "Нуба инвест" 2009. године. 



У образложењу одлуке Аплеаицоног суда наводи се да се основано изјављеним жалбама окривљених и њихових бранилаца доводи у сумњу правилност закључка првостепеног суда да се у њиховим радњама стичу елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја.



"Такав закључак за сада не може прихватити као правилан јер је изрека првостепене пресуде неразумљива, дати разлози су нејасни, док о одређеним одлучним чињеницама - важним за правилну одлуку разлози уопште нису дати, тако да је првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка", наводи се у пресуди која је данас објављена на сајту Апелационог суда.



Тај суд је указао да је Специјални суд био дужан да тачно наведе којим од радњи су окривљени искористили свој службени положај, "односно учинили их не због интереса службе, односно остваривања циљева службе, већ ради остварења неког сопственог интереса или интереса трећег лица".



Првостепени суд је, такође, био дужан и да укаже којим радњама индивидуално одређеним за сваког од окривљених су прекорачили границе службеног овлашћења. "Међутим, у изреци првостепене пресуде суда наводи да су сви окривљени радње за које се терете учинили искоришћавањем и прекорачењем граница службеног положаја и овлашћења, те се то не може прихватити као правилно", сматра жалбени суд.



Такође, првостепени суд утврдује да су окривљени извршили кривицно дело у продуженом трајању, али нигде не наводи ни време, ни место, ни начин извршења појединачних радњи које улазе у састав продуженог кривичног дела, додаје се у образложењу одлуке.



Када је у питању висина прибављене имовинске користи - у виду избегавања плаћања накнаде државним органима, јавним и јавно комуналним предузећима за издавање не само услова већ и код давања сагласности, првостепени суд је био лимитиран оптужницом и то како у погледу врсте, тако и у погледу висине користи. 



Међутим, како наводи Апелациони суд, у ситуацији када првостепени суд прихвата налаз и мишљење судског вештака, остало је потпуно нејасно зашто се у пресуди само за инвеститора „Нуба Инвест" посебно наводи да се ради о износу од 2.745.363,39 динара, а затим даље наводи збирно да су окривљени својим радњама инвеститорима „Нуба Инвест", „Теленор", „SBB" - прибавили имовинску корист у укупном износу од 8.092.444,82 динара.



"У прихваћеном налазу вештака тачно су опредељени појединацни износи прибављене користи у односу на сваког инвеститора", указао је Апелациони суд.



Указао је да због очигледних недостакака разлога првостепене пресуде, затим повреда процесних одредаба које обавезују суд на давање ваљане и целовите аргументације за своје закључке, као и погрешно и непотпуно утврђеног чињеницног стања, првостепена пресуда је морала бити укинута.



Апелациони суд је наложио Специјалном суду да на новом суђењу поново размотри овај случај и да, како је навео, по савесној и брижљивој оцени свих изведених доказа и утврђених чињеница донесе правилну, на закону засновану и јасно образложену одлуку.



Дулић, Јањић и Дробрањак се терете да су од јула 2009. године до јула 2012. године су искоришћавањем и прекорацењем својих службених положаја у поступку одлучивања поводом захтева за издавање саобраћајно техничких услова, локацијских дозвола, сагласности грађевинских дозвола инвеститору „Нуба инвест“ д.о.о. са седиштем у Београду омогућили изградњу линијског инфраструктурног објекта – телекомуникационе мреже.



Дулић је према оптужници дао усмени налог Јањићу да се издају локацијске и грађевиснке дозволе за постваљање оптичких каблова словеначком предузећу Нуба инвест, иако оно није имало неопходну документацију у складу са Законом о планирању и изградњи и Законом о јавним путевима. 



Јањић је, како тврди тужилаштво, прихвато усмени налог Дулића, а Дробњак је 18. септембра 2009. издао спорне дозволе иако за то нису били испуњени неоходни услови. 



Према тврдњама Тужилаштва, издавањем захтеваних дозвола омогућено је "Нуби" да приступи изградњи оптичке мреже каблова на државним путевима којима управљају "Путеви Србије" и то на најважнијим коридорима од Београда до границе са Хрватском, Мађарском, Румунијом, Бугарском и Македонијом. 



На тај начин је, према ставу тужилаштва, предузеће "Нуба инвест" стекло доминацију над јавним путевима и њиховом експлоатацијом, а избегло је и плаћање одређених дажбина од преко 2 милиона динара.



Повлашћени положај је стекло у односу на друге заинтересоване инвеститоре који су се министарству обраћали са истим захтевима.