Уместо да пеца позне године проводи тужећи велику компанију
БАЧКА ПАЛАНКА: Обичај је по варошима да, кад мушкарци више не морају на посао, почну слободно време трошити на пецање (у Бачкој Паланци могу бирати хоће ли се са штапом усидрити крај Дунава или језера Тиквара), амбициознији и здравији се врате у село на очевину и дедовину, ако је имају, па ору, сеју, жању или сточаре, међутим, има и оних који свакодневицу испуњавају истеривањем правде.
Не само за себе већ и за друге раднике страдале током српске транзиције, која никако да се заврши. Такав је и Милош Радуловић, коме никад није досадно јер је председник Удружења бивших малих акционара „Синтелона“, компаније у којој је 37 година радио као мајстор за котлове.
– Данас нема више својевремено највеће фабрике за производњу подних облога у целој југоисточној Европи – са сетом прича Радуловић. – У златна времена у наших неколико овдашњих фабрика било је готово 2.700 запослених, а градили смо погоне и у Русији, Украјини, Словенији... Онда, почетком 2000. године, АД „Синтелон“ јавном објавом позива за куповину акција у другом кругу својинске трансфорамције. Наводи се и да акционари АД „Синтелон“ имају право прече куповине под повлашћеним условима, попуст 20 одсто и додатни од један одсто за сваку годину радног стажа. Максималан број акција 60, а услов да се оне плате у року од 30 дана. Огромна већина није могла да испоштује тај кратак рок па су добили понуду да потпишу уговор којим се одричу права на куповину под тим условима уз накнаду од 100 марака по акцији. То је прихватио највећи део од 5.700 људи. Толико их било јер су се могли пријавити и они који нису радили у „Синтелону“.
Бивши мали акционари схватили су убрзо да су оштећени јер су касније акције купљене од мањег броја људи достигле вртоглаву цену. На хиљаде људи се организовало, ангажовало београдског адвоката и тужило „Синтелон“. Спомињани су милиони евра, Основни суд у Паланци донео је првостепену пресуду у корист малих акционара, али су касније сви виши у Србији правду ставили на тас „Синтелона“. Акционари су се жалили и Стразбуру, све је дуго трајало, много је људи умрло, па чак и адвокат малих акционара, а међународни суд је потврдио пресуду српских судова.
– Тужио сам недавно ДОО „Таркет“, међународну компанију која је преузела „Синтелон“, ради делимичне ништавости тог уговора, а не поништења приватизације – објашњава Радуловић, док је адвокатица Рајна Богдановић на основу доказа и писала тужбу. – Ја тражим 300.000 динара јер је вредност акција нам је припадала умањена, ту главница није велика, али су дугогодишње камате нагурале на ту цифру. Иза моје тужбе је више од 700 бивших малих акционара, а ако домаће правосуђе сад буде на нашој страни, право на тај износ имаће и они који нам се овог пута нису придружили те наследници бројних упокојених малих акционара.
Правни заступник његовог удружења каже да се Основни суд ових дана огласио ненадлежним и упутио их на Привредни у Новом Саду. Они су се жалили Вишем, мада је за њих све исто, само што су таксе код Привредног дупло скупље, а пензионери то плаћају из свог yеpa.
– Сматрам да је АД „Синтелон“ повредио закон, поредак, добре обичаје, а тиме и јавни морал преузимањем друштвене имовине и искоришћавањем малих акционара који су оштећени у том послу. Одустајања нема – неуморан је Радуловић и најављује нов скуп заинтересованих за процес који ће се одржати ускоро.
М. Суџум