Umesto da peca pozne godine provodi tužeći veliku kompaniju

Ne samo za sebe već i za druge radnike stradale tokom srpske tranzicije, koja nikako da se završi. Takav je i Miloš Radulović, kome nikad nije dosadno jer je predsednik Udruženja bivših malih akcionara „Sintelona“, kompanije u kojoj je 37 godina radio kao majstor za kotlove.

– Danas nema više svojevremeno najveće fabrike za proizvodnju podnih obloga u celoj jugoistočnoj Evropi – sa setom priča Radulović. – U zlatna vremena u naših nekoliko ovdašnjih fabrika bilo je gotovo 2.700 zaposlenih, a gradili smo pogone i u Rusiji, Ukrajini, Sloveniji... Onda, početkom 2000. godine, AD „Sintelon“ javnom objavom poziva za kupovinu akcija u drugom krugu svojinske transforamcije. Navodi se i da akcionari AD „Sintelon“ imaju pravo preče kupovine pod povlašćenim uslovima, popust 20 odsto i dodatni od jedan odsto za svaku godinu radnog staža. Maksimalan broj akcija 60, a uslov da se one plate u roku od 30 dana. Ogromna većina nije mogla da ispoštuje taj kratak rok pa su dobili ponudu da potpišu ugovor kojim se odriču prava na kupovinu pod tim uslovima uz naknadu od 100 maraka po akciji. To je prihvatio najveći deo od 5.700 ljudi. Toliko ih bilo jer su se mogli prijaviti i oni koji nisu radili u „Sintelonu“.

Bivši mali akcionari shvatili su ubrzo da su oštećeni jer su kasnije akcije kupljene od manjeg broja ljudi dostigle vrtoglavu cenu. Na hiljade ljudi se organizovalo, angažovalo beogradskog advokata i tužilo „Sintelon“. Spominjani su milioni evra, Osnovni sud u Palanci doneo je prvostepenu presudu u korist malih akcionara, ali su kasnije svi viši u Srbiji pravdu stavili na tas „Sintelona“. Akcionari su se žalili i Strazburu, sve je dugo trajalo, mnogo je ljudi umrlo, pa čak i advokat malih akcionara, a međunarodni sud je potvrdio presudu srpskih sudova.

– Tužio sam nedavno DOO „Tarket“, međunarodnu kompaniju koja je preuzela „Sintelon“, radi delimične ništavosti tog ugovora, a ne poništenja privatizacije – objašnjava Radulović, dok je advokatica Rajna Bogdanović na osnovu dokaza i pisala tužbu. – Ja tražim 300.000 dinara jer je vrednost akcija nam je pripadala umanjena, tu glavnica nije velika, ali su dugogodišnje kamate nagurale na tu cifru. Iza moje tužbe je više od 700 bivših malih akcionara, a ako domaće pravosuđe sad bude na našoj strani, pravo na taj iznos imaće i oni koji nam se ovog puta nisu pridružili te naslednici brojnih upokojenih malih akcionara.

Pravni zastupnik njegovog udruženja kaže da se Osnovni sud ovih dana oglasio nenadležnim i uputio ih na Privredni u Novom Sadu. Oni su se žalili Višem, mada je za njih sve isto, samo što su takse kod Privrednog duplo skuplje, a penzioneri to plaćaju iz svog yepa.

– Smatram da je AD „Sintelon“ povredio zakon, poredak, dobre običaje, a time i javni moral preuzimanjem društvene imovine i iskorišćavanjem malih akcionara koji su oštećeni u tom poslu. Odustajanja nema – neumoran je Radulović i najavljuje nov skup zainteresovanih za proces koji će se održati uskoro.

M. Sudžum