Марко Обућина, ренџер СПР Увац: Небеско и водено благо

То је данас Специјални резерват природе Увац који се налази у југозападној Србији у оквиру Старовлашко-рашке висије. Ова лепота се простире на 7,5 хиљада хектара са преко 219 биљних врста, 172 врсте птица, а воде крију 24 врсте риба. О препознатљивој туристичкој дестинацији Србије, јединственом парку природе, причамо с Марком Обућином, ренџером Специјалног резервата природе Увац.

Белоглави суп је небеско богатство Увца, а ово друго земаљско богатство је вода и рибљи фонд. Квалитет воде спада у прву категорију, а то значи да се може пити. Некада је Увац био бренд западне Србије, али је глас и слика о овој лепоти превазишла овај крај и Увац је постао не само туристичка дестинација Србије, него, може се слободно рећи и овог дела Балкана. Прошле године је прошло 100 хиљада људи овим кањоном. Увац се може обићи воденим путем, постоје пешачке стазе и видиковци.

На који начин обићи ове природне лепоте и шта препоручујете да се види?

Свима који нису били овде саветујем да ми не верују, него да провере, да дођу да виде ову лепоту и да се и сами увере. Најпопуларнији је водени пут, јер се њиме могу обићи не само меандри него и Ушачке пећине. То је систем од више спелеолошких објеката међусобно повезаних каналима: Ушачке, Ледене пећине и Бездане јаме, укупне дужине 6.200 метара, а заједно с каналима је дуг 14,5 километара. Ово је најдужа пећина у Србији. Ледена пећина има 13 дворана, ми водимо у 4, а туристима је најатрактивнија четврта дворана богата пећинским накитом – сталактитима и сталагмитима.

На који начин се чува ова природа?

Има нас осам ренџера. Сада је овај број довољан, али на почетку нам није било лако, јер када се каже заштићено подручје – сви одмах мисле шта им је све забрањено. Ништа није забрањено, него у одређена подручја може да се иде само с чуварима, у нека само с орнитолозима... То је сасвим нормално, јер је свима у интересу да се овај драгуљ природе очува. Сада и локално становништво има свест да од заштићеног подручја може да има само корист: осим што живе у здравој средини, оно што произведу могу да продају туристима. Тако да и они сада и сами умногоме доприносе очувању ове лепоте.

Да ли је станиште белоглавог супа заштићено?

Да, Увац је подручје под првим степеном заштите, пре свега због овог орла - белоглавог супа. Ово је једно од највећих станишта белоглавог супа у Европи, односно одмах после Шпаније. Када се осамдесетих година почело с заштитом ове врсте било је само осам јединки, односно 4 гнездећа пара. Ове године има 120 парова и можемо са задовољством да кажемо да се сваке године колонија увећава за 15 до 18 процената. Иначе, у народу постоји веровање да је белоглави суп божанска птица и да уколико неко нашкоди овој птици, његову породицу ће снаћи нека несрећа. Истакао бих да се ова птица нашла на грбу Немањића, а то само говори колико је суп био важан и цењен. Белоглави суп је био ту пре нас, а поента је да остане ту и после нас!

Зашто је ова птица толико битна и важна?

Она се налази на врху ланца исхране и храни се искључиво остацима угинулих животиња и као такав је прави чистач природе. То је птица са 80 различитих бактерија у грлу и ниједна му болест не може ништа! Наравно, ако изузмемо хемију, односно отрове – који су и допринели да се смањи популација белоглавог супа. Постоји податак да је почетком ЏЏ века на овом простору било 5.000 јединки, али после Другог светског рата, када су вукови правили проблеме локалном становништву, мештани су заклане овце посипали отровом и тако их остављали мислећи да ће на тај начин убити вукове... У ствари су оваквим поступцима довели до истребљења белоглавог супа. Дешавало се и да по 100 супова угине у једном дану!

Белоглави суп има распон крила до 3 метра и тежак је највише до 9 килограма, јер уколико је тежи не може да полети. Младунци које родитељи хране, често буду тежи и од 10 килограма. Но, како само то природа може да уреди, месец дана пред полетање родитељи престану да их хране да би се млади орлићи вратили на тежину од 9 кила и могли да полете.

У периоду када птице треба да полете тада ми стално дежурамо, открива нам Марко Обућин, ренџер Специјалног резервата природе Увац - прошле године нам је 10 младунаца пало у воду, па смо их спасавали.

Замолили смо Марка Обућина да нам исприча неку занимљивост везану за белоглаве супове:

Ове птице не користе снагу крила да би летеле, него оне једре, зато се и гнезде тамо где је вода, у кањонима да би искористиле ваздушне струје да полете. Зато је и Увац идеално станиште за њих. Сваке године се обележи једна трећина популације да би се пратило њихово кретање. Имамо податке да су јединке одавде виђене у Јемену, да би се после неколико месеци поново вратиле овде. То је удаљеност од 3.500 километара... Открио бих и то да ове птице живе 25 до 30 година и када се партнери одаберу, они остају верни до смрти. Интересантно је, да код ових птица и мужјаци и женке исто изгледају, код других врста орлова и соколова женке су крупније. Овде се само ДНК анализом може утврдити ког су пола!

Свака животна врста има јединствену улогу у ткању природе. Данас се често истиче значај оних врста које су чистачи. Да ли су на овом месту белоглави супови једини или има и других врста лешинара?

Пре Другог светског рата овде је била читава колонија птица, која се данас увелико обновила. Поред белоглавог супа овде је био и црни лешинар или како га народ зове суп старешина који има распон крила до 3,5 метара. На угинулу животињу долази прво црни лешинар који има оштрији кљун и он пробија кожу и храни се искључиво њоме, потом долази белоглави суп који једе месо, затим долази бела каља која храни меким ткивом, а оно што недостаје од тих лешинара да би се затворио круг и природа очистила од остатака је орао брадан који се храни искључиво костима. Тако се ланац рециклаже потпуно затвара. Орнитолози (стручњаци који се баве птицама) предвиђају да ће се у скорије време и та врста населити ове крајеве што сматрамо добрим знаком.

Марина Јабланов Стојановић