Обележен Дан српске дипломатије, награђени најзаслужнији

Позивајући дипломате да дају све од себе да заштите српске националне интересе, Дачић је казао да је дипломатија од самог свог настанка, када се постало свесно да се проблеми уместо сукоба могу и морају решавати мирним путем, наметнула као врхунски модус операнди у односима између владара и држава. 



"Посматрано у историјској перспективи, успостављање и очување мира нимало није било лако, као што није лако ни сада. Потребно је много знања, вештине, труда и рада да се пронађе оптимално решење у оквиру реално могућег. Зато је посао у дипломатији често невидљив, а итекако одговоран, значајан и исцрпљујући", навео је. 



Наводећи да је у дугој и често турбулентној историји српског народа и државе било пуно искушења и тешких испита за дипломатију, Дачић је казао да су се српске дипломате трудиле да на те изазове одговоре знањем, умећем, искуством и доследношћу, те да су се међу њима истакла и највећа имена дипломата Србије као што су Стојан Новаковић, Милош Црњански, Растко Петровић, Јован Дучић, Бранислав Нушић, Милан Ракић, Иво Андрић...



Дачић је казао да је неке од првих дипломатских униформи сачинила Милица Бабић, супруга нобеловца Иве Андрића, а да их је израђивао "Гучи". 



"А данас је са нама и Роксанда Илинчић чији модни дизајн носе врло важне особе у више од 40 земаља света. Пошто је у Министарству већи број жена, велике су шансе да мушка мода дипломатске униформе једног Гучија, буде Роксанда стајл дипломатија еманципованих успешних жена дипломата", казао је Дачић.



Своје обраћање, пред бројним амбасадорима, међу којима су били и амбасадори Руске Федерације, САД, Француске, Немачке, завршио је крилатицом српске дипломатије „Све за Сбрију, Србију низашта".



Поводом Дана српске дипломатије додељено је и највише дипломатско признање „Витез светосавског пацифизма".



Дачић је истакао да су витезови српске дипоматије људи који су се посебно издвојили у сарадњи у очувању идентитета, задужибинарства, хуманитарног рада, као и сећања на жртве.



Лауреати у области очувања српског културног идентитета су Роксанда Илинчић, модни креатор високе моде, власник модне куће и модног бренда „Роксанда" из Лондона,проф. др Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета, Марина Арсенијевић, пијаниста и композитор, партнер оркестра „Вест Поинт Академије" из САД.



Лауреати у области хуманитарног рада и активизма су Арно Гујон, оснивач и директор организације за помоћ Србима на КиМ „Солидарност за Косово", Мила Малруни (Милица Пивнички), хуманиста и друштвени активиста, Ребека Мекдоналд (Убавка Митић), директор компање, ктитор, почасни председник Свесрпског самита пословне и академске дијаспоре.

Лауреати у области културе сећања за јасеновачки незаборав проф. др Гидеон Граф, експерт за Аушвиц, Мајданек и Јасеновац, директор изложбе ''Јасеновац-право на незаборав'', прве у историји УН одржане ове године у Палати светске организације у Њујорку, Јелена Бухач Радојчић, преживели дечији логорач из Јасеновца, Гојко Рончевић-Мраовић, преживели дечији логораш из логора Јастребарско, Смиља Тишма, преживели дечији логорас и оснивач удружења логораша Јасеновац.



Лауреати "За 100 година Великог рата" су др Ивана Лучић, потомак војводе Степе Степановића, др Слободанка Грковић потомак Милунке Савић, прве жене војника у Великом рату, проф. Роуз Гојић Стивенсон-Гуднајт, потпредседник Викимедије, потомак др Давида Албале



Лауреат за допринос каријерном дипломатском корпусу добио је амбсадор Дарко Танасковић и он је, као први српски дипомата, добио звање дојаена српског дипломатског ешалона са лентом.



У име свих лауреата се захвалио Гујон истичући да је добијено симболично признање српске дипломатије, које је једно од најстаријих у свету.



"Част нам је што смо добили признање, и то нам је подстрек за даљи рад. Посебна ми је част што сам у окружењу тако угледних личности који су светски, а уједно наши", поручио је Гујон.



Након уручења лауреата отворена је изложба портрета Марине Гавански Зисис под називом "Златни Срби".