Obeležen Dan srpske diplomatije, nagrađeni najzaslužniji

Pozivajući diplomate da daju sve od sebe da zaštite srpske nacionalne interese, Dačić je kazao da je diplomatija od samog svog nastanka, kada se postalo svesno da se problemi umesto sukoba mogu i moraju rešavati mirnim putem, nametnula kao vrhunski modus operandi u odnosima između vladara i država. 



"Posmatrano u istorijskoj perspektivi, uspostavljanje i očuvanje mira nimalo nije bilo lako, kao što nije lako ni sada. Potrebno je mnogo znanja, veštine, truda i rada da se pronađe optimalno rešenje u okviru realno mogućeg. Zato je posao u diplomatiji često nevidljiv, a itekako odgovoran, značajan i iscrpljujući", naveo je. 



Navodeći da je u dugoj i često turbulentnoj istoriji srpskog naroda i države bilo puno iskušenja i teških ispita za diplomatiju, Dačić je kazao da su se srpske diplomate trudile da na te izazove odgovore znanjem, umećem, iskustvom i doslednošću, te da su se među njima istakla i najveća imena diplomata Srbije kao što su Stojan Novaković, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Jovan Dučić, Branislav Nušić, Milan Rakić, Ivo Andrić...



Dačić je kazao da je neke od prvih diplomatskih uniformi sačinila Milica Babić, supruga nobelovca Ive Andrića, a da ih je izrađivao "Guči". 



"A danas je sa nama i Roksanda Ilinčić čiji modni dizajn nose vrlo važne osobe u više od 40 zemalja sveta. Pošto je u Ministarstvu veći broj žena, velike su šanse da muška moda diplomatske uniforme jednog Gučija, bude Roksanda stajl diplomatija emancipovanih uspešnih žena diplomata", kazao je Dačić.



Svoje obraćanje, pred brojnim ambasadorima, među kojima su bili i ambasadori Ruske Federacije, SAD, Francuske, Nemačke, završio je krilaticom srpske diplomatije „Sve za Sbriju, Srbiju nizašta".



Povodom Dana srpske diplomatije dodeljeno je i najviše diplomatsko priznanje „Vitez svetosavskog pacifizma".



Dačić je istakao da su vitezovi srpske dipomatije ljudi koji su se posebno izdvojili u saradnji u očuvanju identiteta, zadužibinarstva, humanitarnog rada, kao i sećanja na žrtve.



Laureati u oblasti očuvanja srpskog kulturnog identiteta su Roksanda Ilinčić, modni kreator visoke mode, vlasnik modne kuće i modnog brenda „Roksanda" iz Londona,prof. dr Ljiljana Marković, dekan Filološkog fakulteta, Marina Arsenijević, pijanista i kompozitor, partner orkestra „Vest Point Akademije" iz SAD.



Laureati u oblasti humanitarnog rada i aktivizma su Arno Gujon, osnivač i direktor organizacije za pomoć Srbima na KiM „Solidarnost za Kosovo", Mila Malruni (Milica Pivnički), humanista i društveni aktivista, Rebeka Mekdonald (Ubavka Mitić), direktor kompanje, ktitor, počasni predsednik Svesrpskog samita poslovne i akademske dijaspore.

Laureati u oblasti kulture sećanja za jasenovački nezaborav prof. dr Gideon Graf, ekspert za Aušvic, Majdanek i Jasenovac, direktor izložbe ''Jasenovac-pravo na nezaborav'', prve u istoriji UN održane ove godine u Palati svetske organizacije u Njujorku, Jelena Buhač Radojčić, preživeli dečiji logorač iz Jasenovca, Gojko Rončević-Mraović, preživeli dečiji logoraš iz logora Jastrebarsko, Smilja Tišma, preživeli dečiji logoras i osnivač udruženja logoraša Jasenovac.



Laureati "Za 100 godina Velikog rata" su dr Ivana Lučić, potomak vojvode Stepe Stepanovića, dr Slobodanka Grković potomak Milunke Savić, prve žene vojnika u Velikom ratu, prof. Rouz Gojić Stivenson-Gudnajt, potpredsednik Vikimedije, potomak dr Davida Albale



Laureat za doprinos karijernom diplomatskom korpusu dobio je ambsador Darko Tanasković i on je, kao prvi srpski dipomata, dobio zvanje dojaena srpskog diplomatskog ešalona sa lentom.



U ime svih laureata se zahvalio Gujon ističući da je dobijeno simbolično priznanje srpske diplomatije, koje je jedno od najstarijih u svetu.



"Čast nam je što smo dobili priznanje, i to nam je podstrek za dalji rad. Posebna mi je čast što sam u okruženju tako uglednih ličnosti koji su svetski, a ujedno naši", poručio je Gujon.



Nakon uručenja laureata otvorena je izložba portreta Marine Gavanski Zisis pod nazivom "Zlatni Srbi".