Повеља Матице за неговање језика Српској православној цркви
Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе припала је Српској православној цркви за вишевековне доприносе неговању српског језика, његових изражајних могућности, ћириличког писма као и очување српског народа, а поводом обележавања осам векова архиепископије српске.
По речима председника МС проф. др Драгана Станића то је најтемељнији знак континуитета српског језика уз све разлике које се појављују на историјском плану. Матица на овај начин указује на континуитете који се тичу свеколике наше језичке традиције од старословенског, црквенословенског па затим свих епоха у развоја нашег књижевног језика све до вуковске традиције и савременог језика који се на том темељу засновао. Повеља је припала и академику Предрагу Пиперу, за укупан допринос српској нормативистици и неговању српске језичке културе и проф. др Михају Радану, за допринос очувању српског језичког идентитета и српске језичке културе у Румунији. Одлуку је једногласно донео жири у саставу проф. др Вељко Брборић, др Миодраг Матицки, академик Слободан Реметић, проф. др Драган Станић и проф. др Срето Танасић.
Награда Матице српске за историју “Иларион Руварац” равноправно је додељена књигама “Свето и пропадљиво” Смиље Марјановић Душанић и “Смедеревски sanyak 1739-1788” Мирослава Павловића које је жири, у саставу академик Љубомир Максимовић, проф. др Љубомирка Кркљуш, проф. др Ђорђе Бубало, проф. др Мира Радојевић и проф. др Ђорђе Ђурић, издвојио из богате научноистраживачке продукције у домену историје у протеклој години.
Матица српска је доделила и своје признање са најдужом традицијом Бранкове награде за најбоље дипломске и семинарске радове студената. Прва награда припала је Николи Голубовићу, студенту Филозофског факултета у Београду за рад “Певање приче: Хорацијеве лирске приповести”, а друга Дејану Илићу, студенту Филозофског факултета у Новом Саду за рад “Старање о души у фолклорној и средњовековној књижевној традицији”. Две треће награде добили су Душко Вучићевић, студент Филозофског факултета у Новом Саду за рад “Искорењеност и конструкција идентитета у прози српске модерне” и Јована Тодоровић, студент Филолошког факултета у Београду за рад “Прича из комшилука: укљученост ромског становништва у заједницу у биографској причи”. Одлуку је донео жири у саставу доц. др Невена Варница, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Владимир Гвозден, проф. др Војислав Јелић и доц. др Наташа Половина.
Н. Попов