Без радног искуства тешко до радног места
Диплома било које средње школа или факултета одавно више није гаранција за добијање доброг посла. Послодавци траже да се, осим дипломе, поседују одређене вештине и искуство у раду. Пракса је показала да теоријско знање стечено током учења или студирања није довољно за практичан рад на конкретном радном месту, а послодавци или немају времена или не желе да за то издвојају знање да би радника обучавали за радно место које треба да попуни.
По подацима Националне службе за запошљавање, на крају марта ове године на евиденцији незапослених било је 136.439 младих до 30 година. Они у Србији, али и у многим другим европским државама, већ неколико година спадају у теже запошљиве групе, а основни проблем је у томе што током формалног образовања не стекну довољно практичног знања неопходног за брзо налажење радног места у струци за коју су се школовали.
Пошто је данас радно искуство један од главних услова за добијање посла да би послодавци одмах имали обученог радника који квалитетно обавља задатке и одговара на све радне изазове, незапосленим младима не преостаје ништа другу него да траже начин да стекну практично знање и да тек након тога крену у потрагу, прво за радним местим из струке, а потом и за већом платом.
Део послодаваца данас се жали да их напуштају управо радници с радним искуством које су стекли код њих – одлазе код послодавца који им нуди већу плату и боље услове рада. Да би и незапослени млади људи, који су тек изашли из образовног система, брже дошли до радног места, морају се потрудити да пронађу послодавца који је спреман да их обучава, преквалификује и понуди знања која нису могли добити током школовања. Национална служба за запошљавање преузела је на себе обавезу да што више незапослених младих повеже с успешним компанијама у Србији, које су вољне да образоване и школоване, али неуке особе науче послу, а након праксе и задрже на радном месту.
По речима државне секретарке у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стане Божовић, млади су приоритет у мерама запошљавања и своте за те програме повећавају се из године у годину.
– Прошле године за те програме држава је издвојила 2,8 милијарде динара, а ове смо обезбедили 3,6 милијарди за запошљавање и подршку запошљавања, као и још 550 милиона за подршку запошљавања особа с инвалидитетом. Веома је важно да млад човек буде економски независан и да остане у својој земљи – оценила је Стана Божовић.
Компаније, било да је реч о мултинационалним које послују у Србији, било домаћим, знају вредност увођења младих у посао и због тога често организују праксу за њих и настоје да дођу до радне снаге с искуством које је потребно за обављање конкретних послова. Тако је на недавном Београдском сајму младих учестовало око 30 мултинационалних компанија и домаћих фирми, које су поново исказале спремност да младима пруже шансу да раде праксу и до годину. Јер, пракса у раду је и младим незапосленима и послодавцима веома важна: првима обезбеђује радно искуство без којег не могу бити конкурентни на тржишту рада, а другима млади обављају много послова за које би морали некога ангажовати и уједно доносе нову енергију и нове идеје.
Од 128.929 незапослених у Војводини на крају прошлог месеца, било је 26.831 младих до 30 година, односно сваки пети незапослени је млада особа. Велики проблем за запошљавање младих у многим војвођанским областима представља и податак да део њих има само основну школу, а неки ни толико, док је већина са средњом стручном спремом. Факултетски образована млада лица имају завршене факултете које послодавци најмање траже, док они који су се образовали за ИТ сектор, електротехнику или машинство лако долазе до посла.
Љ. Малешевић