Bez radnog iskustva teško do radnog mesta
Diploma bilo koje srednje škola ili fakulteta odavno više nije garancija za dobijanje dobrog posla. Poslodavci traže da se, osim diplome, poseduju određene veštine i iskustvo u radu. Praksa je pokazala da teorijsko znanje stečeno tokom učenja ili studiranja nije dovoljno za praktičan rad na konkretnom radnom mestu, a poslodavci ili nemaju vremena ili ne žele da za to izdvojaju znanje da bi radnika obučavali za radno mesto koje treba da popuni.
Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na kraju marta ove godine na evidenciji nezaposlenih bilo je 136.439 mladih do 30 godina. Oni u Srbiji, ali i u mnogim drugim evropskim državama, već nekoliko godina spadaju u teže zapošljive grupe, a osnovni problem je u tome što tokom formalnog obrazovanja ne steknu dovoljno praktičnog znanja neophodnog za brzo nalaženje radnog mesta u struci za koju su se školovali.
Pošto je danas radno iskustvo jedan od glavnih uslova za dobijanje posla da bi poslodavci odmah imali obučenog radnika koji kvalitetno obavlja zadatke i odgovara na sve radne izazove, nezaposlenim mladima ne preostaje ništa drugu nego da traže način da steknu praktično znanje i da tek nakon toga krenu u potragu, prvo za radnim mestim iz struke, a potom i za većom platom.
Deo poslodavaca danas se žali da ih napuštaju upravo radnici s radnim iskustvom koje su stekli kod njih – odlaze kod poslodavca koji im nudi veću platu i bolje uslove rada. Da bi i nezaposleni mladi ljudi, koji su tek izašli iz obrazovnog sistema, brže došli do radnog mesta, moraju se potruditi da pronađu poslodavca koji je spreman da ih obučava, prekvalifikuje i ponudi znanja koja nisu mogli dobiti tokom školovanja. Nacionalna služba za zapošljavanje preuzela je na sebe obavezu da što više nezaposlenih mladih poveže s uspešnim kompanijama u Srbiji, koje su voljne da obrazovane i školovane, ali neuke osobe nauče poslu, a nakon prakse i zadrže na radnom mestu.
Po rečima državne sekretarke u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Stane Božović, mladi su prioritet u merama zapošljavanja i svote za te programe povećavaju se iz godine u godinu.
– Prošle godine za te programe država je izdvojila 2,8 milijarde dinara, a ove smo obezbedili 3,6 milijardi za zapošljavanje i podršku zapošljavanja, kao i još 550 miliona za podršku zapošljavanja osoba s invaliditetom. Veoma je važno da mlad čovek bude ekonomski nezavisan i da ostane u svojoj zemlji – ocenila je Stana Božović.
Kompanije, bilo da je reč o multinacionalnim koje posluju u Srbiji, bilo domaćim, znaju vrednost uvođenja mladih u posao i zbog toga često organizuju praksu za njih i nastoje da dođu do radne snage s iskustvom koje je potrebno za obavljanje konkretnih poslova. Tako je na nedavnom Beogradskom sajmu mladih učestovalo oko 30 multinacionalnih kompanija i domaćih firmi, koje su ponovo iskazale spremnost da mladima pruže šansu da rade praksu i do godinu. Jer, praksa u radu je i mladim nezaposlenima i poslodavcima veoma važna: prvima obezbeđuje radno iskustvo bez kojeg ne mogu biti konkurentni na tržištu rada, a drugima mladi obavljaju mnogo poslova za koje bi morali nekoga angažovati i ujedno donose novu energiju i nove ideje.
Od 128.929 nezaposlenih u Vojvodini na kraju prošlog meseca, bilo je 26.831 mladih do 30 godina, odnosno svaki peti nezaposleni je mlada osoba. Veliki problem za zapošljavanje mladih u mnogim vojvođanskim oblastima predstavlja i podatak da deo njih ima samo osnovnu školu, a neki ni toliko, dok je većina sa srednjom stručnom spremom. Fakultetski obrazovana mlada lica imaju završene fakultete koje poslodavci najmanje traže, dok oni koji su se obrazovali za IT sektor, elektrotehniku ili mašinstvo lako dolaze do posla.
LJ. Malešević