Како може да се гради Северни ток, а не може Јужни?
Да ли ће траса гасовода „Турски ток” пролазити кроз Србију и када би евентуална изградња могла почети, за сада је тешко рећи, али је генерални директор „Гаспрома” Александар Медведев недавно најавио да ће компанија убрзо донети одлуку о рути другог крака тог гасовода, а у том контексту је као будућа тржишта поменуо Србију, Грчку, Италију, Бугарску и Мађарску.
Уз то, руски министар енергетике Александар Новак је рекао да Русија ради на изградњи гасовода Турски ток, а да је Бугарска поново исказала интересовање за транзит гаса преко њене територије, те да посебно желе да размотре питање могуће изградње гасног чворишта у Бугарској. По његовим речима, за Русију је важно да сви ти будући велики инфраструктурни пројекти буду загарантовани с аспекта купаца гаса, усаглашености с европским законодавством и да имају гаранције владе Бугарске и Европске комисије.
Тако се наставља прича о изградњи гасовода који би гас из Русије допремио до тржишта Европе, а пре свега Југоисточне Европе. Наиме, из Русије је више пута најављивано да би 2020. године могао бити обустављен транзит гаса преко Украјине. Будући да у Србију гас из Русије стиже само из једног правца, из Мађарске, до које стиже из Украјине, то би нашу земљу, али и друге у региону, ставило у веома неповољну ситуацију.
Све у свемо велике геоплоитичке игре кривац су што гасовод није већ прошао балканом.
По речима председника Удружења за гас Србије Војислава Вулетића, гасовод Турски ток ће бити изграђен ако то дозволи ЕУ
– Турски ток сада је стигао до границе с ЕУ и из „Гаспрома” је поручено да је сада Европа на потезу – нека преузму изградњу гасовода и буду његови власници, у складу с европским законодавством – каже Вулетић. – Изградња гасовода Јужни ток није дозвољена баш због због европског законодавства, трећег енергетског пакета, којим се прописује да власник гасовода не може бити онај ко је снадбевач.
По његовим речима, потреба Европе за гасом постоји и најекономичнији начин за снабдевање је био Јужни ток, те да је у интересу Европе да се „Турски ток” настави преко Бугарске и Србије до централне Европе.
– Међутим, изградња гасовода одавно није енергетско и економско питање већ ствар геополитике и политике – рекао је Вулетић.
– Подземно складиште гаса у Банатском Двору не решава питање снабдевања Србије гасом – каже Војислав Вулетић. – То није извориште гаса већ складиште, у којем се лети, када је потрошња мања, гас складишти, а зими троши. Дневно се из њега може извадити око пет милиона кубика, а током зиме се у Србији троши много више тог енергента.
Иако истиче да није оптимиста када је изградња „Турског тока” кроз Србију у питању, Вулетић указује на то да би, ако би таква одлука била донета, изградња могла бити релативно брзо готова.
– Србија је, док се говорило о Јужном току, утврдила трасу тог гасовода, па би од Бугарске до границе с Мађарском, крак Турског тока могао бити завршен за око три године. Уколико се то не деси, а „Гаспром” прекине транзит гаса преко Украјине, Србија ће морати да купује гас који до Европе стиже из Северног тока, али ће то бити скупље него сада јер ћемо морати да плаћамо транзит кроз неколико европских држава, а не као сада само преко Мађарске – каже Вулетић.
По његовим речима, Северни ток 2 се гради, урађен је копнени део и у Русији и у Немачкој и сада се полаже гасовод по дну Балтичког мора, а преговара се и о Северном току 3.
Д. Млађеновић