Kako može da se gradi Severni tok, a ne može Južni?
Da li će trasa gasovoda „Turski tok” prolaziti kroz Srbiju i kada bi eventualna izgradnja mogla početi, za sada je teško reći, ali je generalni direktor „Gasproma” Aleksandar Medvedev nedavno najavio da će kompanija ubrzo doneti odluku o ruti drugog kraka tog gasovoda, a u tom kontekstu je kao buduća tržišta pomenuo Srbiju, Grčku, Italiju, Bugarsku i Mađarsku.
Uz to, ruski ministar energetike Aleksandar Novak je rekao da Rusija radi na izgradnji gasovoda Turski tok, a da je Bugarska ponovo iskazala interesovanje za tranzit gasa preko njene teritorije, te da posebno žele da razmotre pitanje moguće izgradnje gasnog čvorišta u Bugarskoj. Po njegovim rečima, za Rusiju je važno da svi ti budući veliki infrastrukturni projekti budu zagarantovani s aspekta kupaca gasa, usaglašenosti s evropskim zakonodavstvom i da imaju garancije vlade Bugarske i Evropske komisije.
Tako se nastavlja priča o izgradnji gasovoda koji bi gas iz Rusije dopremio do tržišta Evrope, a pre svega Jugoistočne Evrope. Naime, iz Rusije je više puta najavljivano da bi 2020. godine mogao biti obustavljen tranzit gasa preko Ukrajine. Budući da u Srbiju gas iz Rusije stiže samo iz jednog pravca, iz Mađarske, do koje stiže iz Ukrajine, to bi našu zemlju, ali i druge u regionu, stavilo u veoma nepovoljnu situaciju.
Sve u svemo velike geoploitičke igre krivac su što gasovod nije već prošao balkanom.
Po rečima predsednika Udruženja za gas Srbije Vojislava Vuletića, gasovod Turski tok će biti izgrađen ako to dozvoli EU
– Turski tok sada je stigao do granice s EU i iz „Gasproma” je poručeno da je sada Evropa na potezu – neka preuzmu izgradnju gasovoda i budu njegovi vlasnici, u skladu s evropskim zakonodavstvom – kaže Vuletić. – Izgradnja gasovoda Južni tok nije dozvoljena baš zbog zbog evropskog zakonodavstva, trećeg energetskog paketa, kojim se propisuje da vlasnik gasovoda ne može biti onaj ko je snadbevač.
Po njegovim rečima, potreba Evrope za gasom postoji i najekonomičniji način za snabdevanje je bio Južni tok, te da je u interesu Evrope da se „Turski tok” nastavi preko Bugarske i Srbije do centralne Evrope.
– Međutim, izgradnja gasovoda odavno nije energetsko i ekonomsko pitanje već stvar geopolitike i politike – rekao je Vuletić.
– Podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru ne rešava pitanje snabdevanja Srbije gasom – kaže Vojislav Vuletić. – To nije izvorište gasa već skladište, u kojem se leti, kada je potrošnja manja, gas skladišti, a zimi troši. Dnevno se iz njega može izvaditi oko pet miliona kubika, a tokom zime se u Srbiji troši mnogo više tog energenta.
Iako ističe da nije optimista kada je izgradnja „Turskog toka” kroz Srbiju u pitanju, Vuletić ukazuje na to da bi, ako bi takva odluka bila doneta, izgradnja mogla biti relativno brzo gotova.
– Srbija je, dok se govorilo o Južnom toku, utvrdila trasu tog gasovoda, pa bi od Bugarske do granice s Mađarskom, krak Turskog toka mogao biti završen za oko tri godine. Ukoliko se to ne desi, a „Gasprom” prekine tranzit gasa preko Ukrajine, Srbija će morati da kupuje gas koji do Evrope stiže iz Severnog toka, ali će to biti skuplje nego sada jer ćemo morati da plaćamo tranzit kroz nekoliko evropskih država, a ne kao sada samo preko Mađarske – kaže Vuletić.
Po njegovim rečima, Severni tok 2 se gradi, urađen je kopneni deo i u Rusiji i u Nemačkoj i sada se polaže gasovod po dnu Baltičkog mora, a pregovara se i o Severnom toku 3.
D. Mlađenović