ПОВИШИЦА ПЕНЗИОНЕРИМА Колико ће се ко радовати, нико још не зна

Prеthodnе три јесу стабилизовале буџет, остварен је суфицит, али ипак недовољан да се пензионерима испуне оба захтева пошто држава има и других обавеза, посебно према запосленима којима је послодавац јер и они очекују „јаче” плате. Зато се захтеву ММФ-а да се што пре укине Закон о привременом смањивању, којим је пензионерима с примањима до 40.000 динара чек умањен 22 одсто, а онима изнад тог износа чак 25 одсто, не може одмах удовољити. Надлежни државни органи траже најбезболнији начин за буџет да се приход свих више од 1,7 милиона пензионера ове године повећа, а и почне лагано укидање омраженог Закона.

Помињу се три сценарија. По једном, само се укида тај Закон, чиме би пензионери са чеком дебљим од 25.000 динара, који су поднели највећи терет консолидације, били враћени на ниво из 2014. По тој рачуници, за 60 одсто сениора који примају пензије до 25.000 динара чек би остао исти.

Друга варијанта је линеарно повећање свих пензија за исти проценат. Помиње се осам одсто. Иако Закон о привременом смањивању пензија то није подразумевао, а нико није ни обећавао јер је требало уштедети и консолидовати државну касу, у prеthodni три године пензионери су ипак добијали повишице. Оне су сва три пута биле линеарне за све те они чије су пензије умањене још увек нису достигле ниво из 2014. Наиме, повећање је 2016. било 1,25 одсто, наредне године још 1,5 и ове пет. Дакле, све заједно 7,75 процената. То повећање, реално, осетили су само они чији је месечни приход у новембру 2014. био мањи од 25.000 динара. Тиме и даље остаје неравнотежа између пензионера с „дебљим” и „тањим” чеком, иако се висина пензије утврђује на основу уплате пензијских доприноса, година радног стажа и животног доба. Јер, то што су пензионери имали пензије веће од 25.000 динара једино значи да су prеthodnih деценија више уплаћивали у пензионерску касу него остали. Да није тако, не би ни имали већа примања од оних које је држава одредила као лимит.

Члан Фискалног савета Никола Алтипамарков објашњава да би укидање Закона о привременом умањивању пензија подразумевало да досадашња повећања остану на знази, и то би државу коштало 25 милијарди динара. Иако то не делује немогуће, премијерка Ана Брнабић истиче да се закон не може једноставно „заборавити”, већ треба све добро прерачунати да се консолидовани буџет не наруши. Нагласила је и да државна каса јесте стабилна, те се уз тренутни раст планира још једно повећање пензија. За колико процената – тренутно не зна нико, па ни они који о томе одлучују.

По трећем сценарију, који још почетком године у својој анализи Финансијске стратегије за ову годину и наредне две помиње Фискални савета Србије, Закон о привременом смањењу пензија би се укидао фазно, наредне и 2020. године, а онда био сасвим укинут 2021. ФШ не заборавља ни пензионере с примањима мањим од 25.000 динара, односно оне којима чек није ни умањиван. Тако би ове године пензије свима порасле 2,5 одсто, дакле и онима којима су 2014. умањене. Али, управо ти пензионери ове године добили би још и половину одузетог новца, а остатак наредне године. Најважније је да би, и након повратка на износе које им је Фонд ПИО утврдио у 2014, они задржали и повећања која су prеthodnе три године добили, као и остали исписници.

Држава тек треба да одлучи о томе која рачуница јој највише одговара, а помиње се комбинација сва три модела. Економисту су сложни у томе да се нешто мора учинити да би се пензије онима који су поднели највећи терет кризе вратиле на ниво из 2014. јер разлога за штедњу након консолидације буџета више нема, али ни они нису јединствени у томе која рачуница не би нарушила достигнуту равнотежу учешћа пензија у БДП-у. Јер, тренутно пензије – а био је то и захтев ММФ-а – учестују у БПД-у с 11,1 одсто, док су 2014. биле преко 13. Месечна издвајања из буџета за исплату пензија и даље су већа од 35 одсто, мада је последње три године знатно повећан број запослених, па тиме и прилив новца у пензијску касу.

Који ће модел држава изабрати тек ће да се види, а много зависи од привредних кретања. Ако остане тренд из првих месеци ове године, новца ће за повећање пензија, па и делимично укидање Закона о привременом смањивању, бити. О враћању на актуелни Закон о ПИО, који предвиђа редовно усклађивање пензија сваког 1. априла и 1. октобра, причаће се тек можда наредне године. Пре него што се врати у „редовно” стање, мора се регулисати оно што је Законом о привременом смањивању нарушено.

Љубинка Малешевић