POVIŠICA PENZIONERIMA Koliko će se ko radovati, niko još ne zna
Nema dileme o tome da Srbija još uvek u državnoj kasi nema dovoljno novca da istovremeno ukine Zakon o privremenom smanjivanju penzija iz 2014. godine i poveća ih ove.
Prethodne tri jesu stabilizovale budžet, ostvaren je suficit, ali ipak nedovoljan da se penzionerima ispune oba zahteva pošto država ima i drugih obaveza, posebno prema zaposlenima kojima je poslodavac jer i oni očekuju „jače” plate. Zato se zahtevu MMF-a da se što pre ukine Zakon o privremenom smanjivanju, kojim je penzionerima s primanjima do 40.000 dinara ček umanjen 22 odsto, a onima iznad tog iznosa čak 25 odsto, ne može odmah udovoljiti. Nadležni državni organi traže najbezbolniji način za budžet da se prihod svih više od 1,7 miliona penzionera ove godine poveća, a i počne lagano ukidanje omraženog Zakona.
Pominju se tri scenarija. Po jednom, samo se ukida taj Zakon, čime bi penzioneri sa čekom debljim od 25.000 dinara, koji su podneli najveći teret konsolidacije, bili vraćeni na nivo iz 2014. Po toj računici, za 60 odsto seniora koji primaju penzije do 25.000 dinara ček bi ostao isti.
Druga varijanta je linearno povećanje svih penzija za isti procenat. Pominje se osam odsto. Iako Zakon o privremenom smanjivanju penzija to nije podrazumevao, a niko nije ni obećavao jer je trebalo uštedeti i konsolidovati državnu kasu, u prethodni tri godine penzioneri su ipak dobijali povišice. One su sva tri puta bile linearne za sve te oni čije su penzije umanjene još uvek nisu dostigle nivo iz 2014. Naime, povećanje je 2016. bilo 1,25 odsto, naredne godine još 1,5 i ove pet. Dakle, sve zajedno 7,75 procenata. To povećanje, realno, osetili su samo oni čiji je mesečni prihod u novembru 2014. bio manji od 25.000 dinara. Time i dalje ostaje neravnoteža između penzionera s „debljim” i „tanjim” čekom, iako se visina penzije utvrđuje na osnovu uplate penzijskih doprinosa, godina radnog staža i životnog doba. Jer, to što su penzioneri imali penzije veće od 25.000 dinara jedino znači da su prethodnih decenija više uplaćivali u penzionersku kasu nego ostali. Da nije tako, ne bi ni imali veća primanja od onih koje je država odredila kao limit.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altipamarkov objašnjava da bi ukidanje Zakona o privremenom umanjivanju penzija podrazumevalo da dosadašnja povećanja ostanu na znazi, i to bi državu koštalo 25 milijardi dinara. Iako to ne deluje nemoguće, premijerka Ana Brnabić ističe da se zakon ne može jednostavno „zaboraviti”, već treba sve dobro preračunati da se konsolidovani budžet ne naruši. Naglasila je i da državna kasa jeste stabilna, te se uz trenutni rast planira još jedno povećanje penzija. Za koliko procenata – trenutno ne zna niko, pa ni oni koji o tome odlučuju.
Po trećem scenariju, koji još početkom godine u svojoj analizi Finansijske strategije za ovu godinu i naredne dve pominje Fiskalni saveta Srbije, Zakon o privremenom smanjenju penzija bi se ukidao fazno, naredne i 2020. godine, a onda bio sasvim ukinut 2021. FŠ ne zaboravlja ni penzionere s primanjima manjim od 25.000 dinara, odnosno one kojima ček nije ni umanjivan. Tako bi ove godine penzije svima porasle 2,5 odsto, dakle i onima kojima su 2014. umanjene. Ali, upravo ti penzioneri ove godine dobili bi još i polovinu oduzetog novca, a ostatak naredne godine. Najvažnije je da bi, i nakon povratka na iznose koje im je Fond PIO utvrdio u 2014, oni zadržali i povećanja koja su prethodne tri godine dobili, kao i ostali ispisnici.
Država tek treba da odluči o tome koja računica joj najviše odgovara, a pominje se kombinacija sva tri modela. Ekonomistu su složni u tome da se nešto mora učiniti da bi se penzije onima koji su podneli najveći teret krize vratile na nivo iz 2014. jer razloga za štednju nakon konsolidacije budžeta više nema, ali ni oni nisu jedinstveni u tome koja računica ne bi narušila dostignutu ravnotežu učešća penzija u BDP-u. Jer, trenutno penzije – a bio je to i zahtev MMF-a – učestuju u BPD-u s 11,1 odsto, dok su 2014. bile preko 13. Mesečna izdvajanja iz budžeta za isplatu penzija i dalje su veća od 35 odsto, mada je poslednje tri godine znatno povećan broj zaposlenih, pa time i priliv novca u penzijsku kasu.
Koji će model država izabrati tek će da se vidi, a mnogo zavisi od privrednih kretanja. Ako ostane trend iz prvih meseci ove godine, novca će za povećanje penzija, pa i delimično ukidanje Zakona o privremenom smanjivanju, biti. O vraćanju na aktuelni Zakon o PIO, koji predviđa redovno usklađivanje penzija svakog 1. aprila i 1. oktobra, pričaće se tek možda naredne godine. Pre nego što se vrati u „redovno” stanje, mora se regulisati ono što je Zakonom o privremenom smanjivanju narušeno.
Ljubinka Malešević