И У СРБИЈИ СЕ СПРЕМА „РЕВОЛУЦИЈА”  Телефони ће избацити кеш

У Народној банци Србије је покренут пројекат који има за циљ да установи систем инстант плаћања, а ради се и на инфраструктури за безготовинска плаћања. То је систем плаћања који ће омогућити да новац који је уплаћен за робу, услуге или по било ком другом основу легне на рачун примаоца истог тренутка.

Овај платни систем требао би код нас да почне са применом крајем октобра ове године, а у примени новина учествоваће и банке па би и сви текући рачуни клијената требали да се прилагоде и за ову врсту плаћања.

Систем инстант плаћања биће доступан и физичким и правним лицима 365 дана у години. Новац ће одмах по уплати лећи на рачун односно бити пребачен и више на то неће утицати да ли је поноћ, подне, викенд или празник... У сваком тренутку клијенти банака ће моћи да инсталирају апликацију потребну за инстант плаћања те да користе услуге “е” и “м” бенкинга .

Тако да ће прималац новца већ за секунду моћи поново да користи та средства  за друга плаћања. У овом послу супемаркети, самоуслуге , бутици, сервиси, занатлијске радње итекако ће учествовати. Ту ће инстант плаћање моћи да се обавља уз „@QR код” односно уз употребу “НФЦ” технике бесконтактног плаћања. О томе која техника ће се користити зависиће од мобилног телефона и банке. Клијенти који већ користе “пеј пас” технологију  знају колико то брзо иде.То је плаћање које се одвија само прислањањем кода картице на терминал. Сада ће сличну улогу имати мобилни телефон или рачунар. Увођење и прихватања инстант плаћања ће помоћи Народна банка Србије и то политиком ниских тарифа.  Она ће стимулисати банке да клијентима услуге инстант плаћања понуде по повољним условима. Према речима др Александра Васиљевића професора на Факултету за правне и пословне студије “Др Лазар Врактић” из Новог Сада, добро је да србија иде у корак са светом.

„Добро је што прихватамо ове новине. Што се тиче тржишта сматрам да ће убудуће бити мање посла за банакрске службенике а више за продавце мобилних телефона“, каже др Васиљевић.

НБС  обећава да ће водити политику ниских тарифа код инстант плаћања. То пак треба да омогући банкама да исто понуде својим клијентима. Банке су када су почели први кораци у “е” бенкингу код нас ишле са нижим трошковима него за плаћања на шалтеру. Међутим, са падом камата на српском банкарском тржишту почели су да повећавају и накнаде за ова плаћања. Тада је то било 10 или 15 динара по налогу. За нове клијенте који усвоје овај начин плаћања услуге су често прве године биле и бесплатне. Данас банке све чешће изједначавају шалтерска и ова плаћања па се и за њих мора издвојити  знатно  више. Поред тога пакети рачуна који садрже и ова плаћања су често скупљи од оних који нуде само картице уз стандардне услуге.

Што се тиче привредника то што ће им се новац од пружене услуге или продате робе истог тренутка наћи на рачуну за њих је значајно.Тако ће моћи да синхронизују уплату и исплату, убрзају обрт.

„Део привреде који добро послује и који редовно испуњава обавезе добиће нови подстицај .Њима ће ово убрзање итекако добро доћи.То што ће им новца бити доступан истог тренутка је јако добро“, каже професор Економског факултета у Београду, др Љубодраг Савић.

Држава ће такође имати користи .Инстант плаћања донеће и уплату пореза, такси и других сличних обавеза истог тренутка након трансакције у државну касу. Да не помињемо и то да  динар који прође преко текућег рачуна теже залута у сиву зону.

Душанка Вујошевић