Споменик Краљу Ујединитељу поново у Сомбору
СОМБОР: Јучерашња седница сомборске градске Скупштине се већином бавила комуналним питањима од свакодневне важности за житеље овог града и његовог подручја, али оно што је заинтригирало ширу јавност је свакако најновија иницијатива која би, по свему судећи, најзад могла да на главни варошки сокак врати негдањи споменик краљу Александру Карађорђевићу.
Наиме, као једна од тачака дневног реда, на иницијативу најбројније и супериорно власне одборничке групе у локалном парламенту, оне Српске напредне странке, наметнула се и иницијатива за враћање споменика српском монарху, запамћеном као Ујединитељ свих јужних Словена у , испоставило се несрећну, прво Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, а потом Краљевину Југославију.
Ова иницијатива, коју су пре неколико дана званично подржали и из Буњевачког националног већа, добила је зелено светло огромне већине одборника, што је био предуслов да се покрену административни точкови који би у коначници вратили негдање знамење посвећено Александру Карађорђевићу које је у врло кратком временском периоду красило главну градску улицу која данас носи име његовог оца.
Споменик краљу је 1940. године израђен и постављен на главну варошку улицу, тачније Трг Светог Георгија, али му је бурни период који је уследио одредио худу судбину. Ово импозантно вајарско дело Антуна Августинчића свечано је откривено 20. јула те године у присуству тадашњег југословенског државног врха, али је склоњено непуну годину дана касније, приликом уласка фашистичке мађарске солдатеске у Сомбор.
Мада им је прва окупациона мера била да побију 80-так најугледнијих грађана српске и јеврејске националности, хортијевци су се са спомеником југословенског краља обрачунали релативно „цивилизовано”, пошто је Александар на коњу само скинут са ништа мање импозантног каменог постамента и смештен у Градски музеј. Тамо је чамио све до 1954. године, када је сав у бронзи и на коњу „откасао” у крагујевачку тополивницу где је претопљен, а одатле се реинкарниран у динаре вратио, не би ли помогао локалном фудбалском клубу „Раднички” да постави ограду око стадиона.
Како ће се цео пројекат повратка споменика ослободилачког и ујединитељског краља на главну градску улицу даље одвијати остаје да се види, поготово у светлу тога што је већ неколико пута покушаван сличан подухват, неславно пропадао. Један до разлога неуспеха сличних иницијатива био тај да не постоји калуп за ново одливање истоветног споменика самог краља, иако би се коњ на коме седи победнички краљ могао реконстуисати захваљујући томе да калуп још увек постоји у музеју славног вајара у Хрватској.
Питају се и заштитари
Занимљиво је да је једна од последњих иницијатива о повратку споменика Александру Карађорђевићу на сомборски Трг Светог Георгија замрла приликом велике реконструкције главне градске Улице Краља Петра у чијем је склопу и сам трг. Тада су власти, оличене пре свега у исто тако надмоћној Демократској странци, одбиле да уопште разговарају о тој иницијативи, позивајући се на мишљење надлежног Покрајинског завода за заштиту споменика културе, из ког су сматрали да је споменик био исувише кратко на сомборској главној улици да би био на њу и враћен. Да ли су у овој установи у међувремену променили мишљење, остаје да се види.
До сада је постајало неколико истоветних иницијатива за повратак споменика краљу Александру на сомборску главну улицу, али су оне биле блокиране, између осталог и средином прошле деценије тврдњама тадашњих власти да српски и југословенски монарх није учинио апсолутно ништа за Сомбор и његове житеље, очигледно занемарујући чињеницу да је то „ништа“ било ослобођење од Аустроугарске и прикључење матици Србији. У једном моменту је једна од тих иницијатива прошла чак и сито градског парламента, донесена је одлука у великом делу слична јучерашњој, али је касније „замрла“ у надлежној градској Комисији за постављање спомен- обележја, па остаје да се види да ли ће се импозантни споменик владару мучки убијеном у Марсеју 1934. године, вратити у Сомбор макар на стогодишњицу завршетка Великог рата.
М. Миљеновић