ОНЛАЈН КУПОВИНА Уместо новчаника чувајте податке

Када крену у куповину путем интернета потрошачи треба да воде рачуна о свим детаљима као и у тржним центрима. Једино за разлику од оних класичних yеparoša који вребају ташне и новчанике, они на интернету покушавају да се домогну података о банковном рачуну и испразне га. Иако су се такви “подухвати” до скора гледали само у филмовима, подаци МУП Србије говоре да су случајеви “скидања” новца са рачуна грађана све учесталији.

На шта треба да обрате пажњу потрошачи који пазаре код нас као и ван граница Србије а уколико не желе да им након куповине салдо на рачуну буде нула.

Пре свега треба кренути од трговца - многе онлајн продавнице омогућују купцима да оцене искуства о куповини и напишу предлоге и сугестије. Уколико је у том материјалу више негативних искустава него комплимената боље је такву радњу заобићи.

Када све одговара онда се уместо новчаника отвара онлајн налог за плаћање. Шифра која се тада користи треба да буде и једноставна и компликована у исти мах. Треба комбиновати велика и мала слова и бројеве и никада ту не стваљати личне податке. Никада не треба користити исте шифре за различите налоге. Већина интернет претраживача памти шифре сваки пут када се приступи некој страници. Поменуте информације доступне су и након гашења компјутера тако да је боље не користити опцију “запамти” коју ови сајтови готово увек нуде.

Преваранти често будуће жртве маме наградним играма. Обично су то врло лака питања на која треба одговорити и убрзо стигне обавештење о наводном добитку. Уз обавештење о добијеној награди обично иде и упитник где се траже лични подаци због наводног преузимања награде. Осим што хакери на овај начин покушавају да дођу до личних података, они често истовремено убацују и вирус који сам у меморији рачунара тражи податке о рачунима и картицама који су се користили за онлајн трговину. 

Банке у Србији  хвале се све чешће  да се платне картице које они нуде могу користити и за плаћање он лајн. Често су пакети текућих рачуна који садрже и ову погодност скупљи за одржавање него они који немају ове картице. Међутим није свака картица која се на овај начин користи пођеднако безбедна.  Картице које имају “секјурити код” су најбезбедније решење. Код коришћења таквих картица подаци су енкриптовани и не деле се са трговцем. Зато банкаре треба посебно питати за ову услугујер дугорочно смањује ризик.

Други проблем је што не добију сви купци оно што су наручили односно како су трговци на сајту приказали. Пре наручивања робе треба проверити могућности рекламације односно враћања робе продавцу. Ту је битно да картица има čarybеk функцију која то омогућује.

Многи сајтови нуде специјалне попусте али у таквим понудама се од купца траже додатни подаци. Ма колико да је понуда повољна, поједине податке никада не треба достављати. Никоме не треба слати матични број- ЈМБГ, а исто важи и за фотографије са личних докумената, адресу пребивалишта односно боравишта. Ове податке не треба објављивати ни на друштвеним мрежама јер они врло брзо могу да стигну до некога ко ће умети да их злоупотреби.

Душанка Вујошевић