ONLAJN KUPOVINA Umesto novčanika čuvajte podatke

Kada krenu u kupovinu putem interneta potrošači treba da vode računa o svim detaljima kao i u tržnim centrima. Jedino za razliku od onih klasičnih yeparoša koji vrebaju tašne i novčanike, oni na internetu pokušavaju da se domognu podataka o bankovnom računu i isprazne ga. Iako su se takvi “poduhvati” do skora gledali samo u filmovima, podaci MUP Srbije govore da su slučajevi “skidanja” novca sa računa građana sve učestaliji.

Na šta treba da obrate pažnju potrošači koji pazare kod nas kao i van granica Srbije a ukoliko ne žele da im nakon kupovine saldo na računu bude nula.

Pre svega treba krenuti od trgovca - mnoge onlajn prodavnice omogućuju kupcima da ocene iskustva o kupovini i napišu predloge i sugestije. Ukoliko je u tom materijalu više negativnih iskustava nego komplimenata bolje je takvu radnju zaobići.

Kada sve odgovara onda se umesto novčanika otvara onlajn nalog za plaćanje. Šifra koja se tada koristi treba da bude i jednostavna i komplikovana u isti mah. Treba kombinovati velika i mala slova i brojeve i nikada tu ne stvaljati lične podatke. Nikada ne treba koristiti iste šifre za različite naloge. Većina internet pretraživača pamti šifre svaki put kada se pristupi nekoj stranici. Pomenute informacije dostupne su i nakon gašenja kompjutera tako da je bolje ne koristiti opciju “zapamti” koju ovi sajtovi gotovo uvek nude.

Prevaranti često buduće žrtve mame nagradnim igrama. Obično su to vrlo laka pitanja na koja treba odgovoriti i ubrzo stigne obaveštenje o navodnom dobitku. Uz obaveštenje o dobijenoj nagradi obično ide i upitnik gde se traže lični podaci zbog navodnog preuzimanja nagrade. Osim što hakeri na ovaj način pokušavaju da dođu do ličnih podataka, oni često istovremeno ubacuju i virus koji sam u memoriji računara traži podatke o računima i karticama koji su se koristili za onlajn trgovinu. 

Banke u Srbiji  hvale se sve češće  da se platne kartice koje oni nude mogu koristiti i za plaćanje on lajn. Često su paketi tekućih računa koji sadrže i ovu pogodnost skuplji za održavanje nego oni koji nemaju ove kartice. Međutim nije svaka kartica koja se na ovaj način koristi pođednako bezbedna.  Kartice koje imaju “sekjuriti kod” su najbezbednije rešenje. Kod korišćenja takvih kartica podaci su enkriptovani i ne dele se sa trgovcem. Zato bankare treba posebno pitati za ovu uslugujer dugoročno smanjuje rizik.

Drugi problem je što ne dobiju svi kupci ono što su naručili odnosno kako su trgovci na sajtu prikazali. Pre naručivanja robe treba proveriti mogućnosti reklamacije odnosno vraćanja robe prodavcu. Tu je bitno da kartica ima čarybek funkciju koja to omogućuje.

Mnogi sajtovi nude specijalne popuste ali u takvim ponudama se od kupca traže dodatni podaci. Ma koliko da je ponuda povoljna, pojedine podatke nikada ne treba dostavljati. Nikome ne treba slati matični broj- JMBG, a isto važi i za fotografije sa ličnih dokumenata, adresu prebivališta odnosno boravišta. Ove podatke ne treba objavljivati ni na društvenim mrežama jer oni vrlo brzo mogu da stignu do nekoga ko će umeti da ih zloupotrebi.

Dušanka Vujošević