Ђурђевдан у Бечеју: Храмовна слава уз литију

Не без разлога. Јер, на тај начин ће се најавити црквена и једна од најчешћих слава међу православцима Ђурђевдан, али и обележити 160. рођендан монументалне сакралне грађевине.

На литургији од 9 сати, поред домаћина који славе Ђурђевдан, очекују се и други верници, да увеличају храмовну славу. По завршетку службе и трократног опхода литије око храма, у цркви ће се обавити свечани чин освећења трпезе пуне славских колача и кољива. Преподневна свечаност завршава се пригодним забавним програмом у лепо уређеној црквеној порти уз наступ најмлађих чланова КУД „Ђидо“.

Слава се наставља вечерњом службом од 18 сати, када ће бити освећен славски колач у присуству кума Васе Џигурског.

Овога пута у склопу славске свечаности нећемо одржати Смотру хорова, али то не значи да, после 18 година прекидамо традицију. Животни путеви су многе чланове цркваног хора Свети великомученик Георгије одвели из Бечеја, прилив није, за сада, адекватно попунио састав хора, па чекамо јесен. Истовремено, веома смо задовољни радом Дечијег хора, који има наступе у Бечеју и ван њега, сазнали смо од архијерејског намесника Дејана Станојева.

Прва православна црква у Бечеју подигнута је 1774. године, али је спаљена 1849. да би градња нове, која и данас стоји на централном тргу започела 1851, а окончана 1858.

Неимари Сомборски и Шмаус подигли су је у стилу касног класицизма, с украсима у барокном стилу, три звоника и четири висока коринтска стуба на главном улазу.

У периоду између 1889–1893. Урош Предић је насликао престоне иконе са стојећим фигурама светитеља, над њима празничне иконе и представу св. Тројице над царским дверима, а у највишој зони Распеће и овалне иконе са ликовима апостола, пророка и јеванђелиста. Црква је категорисана као споменик културе од великог значаја.

Већ по обичају, на тргу испред цркве биће штандови са слаткишима и другом пригодном понудом, којој се највише обрадују најмлађи.

В. Јанков