Милош Црњански, као и јунак његовог првог романа “Дневник о Чарнојевићу” (1920), волео је слике неба. Да му се приближи, могао је само излажући се великом и узбудљивом доживљају летења авионом, којим су га даривали пилоти младе југословенске авијације.