Почео 41. Фрушкогорски маратон: Планинским стазама и старо и младо
Председнику скупштине града Здравку Јелушићу припала је јуче част да отвори овогодишњи, 41. Фрушкогорски маратон, најстарију манифестацију те врсте у Европи, од које четири године дужу традицију има само Америка.
Тим поводом, на Поповицу је из више од двадесет земаља пристигло мноштво такмичара, па смо први пут имали госте из Сингапура, Кине, Француске и Румуније. По најдужим рутама фрушкогорске лепотице данас ће се опробати најсмелији такмичари.
Од укупно 19, пет квалификационих стаза сертификовано је за Светско првенство у Лозани, док су остале намењене уживању у пешачењу кроз природу, већ према психо-физичким способностима учесника, потврдио нам је председник Планинарског савеза Војводине Никола Бобић, који је прве планинарске кораке направио управо овде.
На старту ултраекстремне стазе спремно је чекала почетак трке, заказан у девет сати, Јелена Радосављевић из румског ПК „Борковац”, победница Војвођанске трекинг лиге у женској категорији у прошлој сезони и вицешампион у Трекинг лиги Србије.
– И раније сам учествовала на Фрушкогорском маратону, али први пут идем овом стазом. Осећам се спремно и хоћу да пробам. Време је савршено. Ако будете на циљу, видимо се – додала је Јелена уз осмех.
У мноштву људи наишли смо и на ветерана Јанеза Ресника из Словеније, који за четрдесет једну годину само пет пута није успео доћи због политичких прилика.
– Кад сам 1995. извадио нов пасош и допутовао овамо, видео сам да смо и те како добродошли, те сам идуће године повео њих седморо, а сад нас сваке године дође педесет – рекао нам је витални 84-годишњак. – У планинарским друштвима „Железничар”, којих је у бившој Југославији било 18, увек је владало братство. На Дан борца, који се још увек слави једино у Србији, дружили смо се сваки пут у другој републици или покрајини. Ако бих бирао за живот други град осим Љубљане, на првом месту би ми био Нови Сад, а онда Сарајево, управо због мултикултуралности.
Кад смо помислили да смо упознали најстаријег учесника, у сусрет нам је кренуо 88-годишњи Бранко Црнић, један од оснивача Планинарског спортског клуба „Сириг”, који се развија већ 37 година и са којим је савладао Кавказ, Монблан, Олимп, Триглав и друге планинске грдосије.
Награда за Настића и Кишдобранског
Повеља за планинарско дело ове године припала је Миливоју Настићу и Миливоју Кишдобранском.
– Годинама радим на томе да подстакнем суграђане да што више иду у природу, те да, како ја кажем, истресу мало градске буве – рекао је Кишдобрански. – То је један од разлога овог признања Планинарског савеза Србије. У маратону као организатор учествујем 52 недеље у години. Око 400 нас из Новог Сада, Инђије, Сирига, Руме, Врдника, Ирига, па чак и Суботице и Зрењанина, брине да на стазама наше лепотице Фрушке горе, најстаријег националног парка Србије, све протекне како треба. Иначе, у документацији ми пише да сам 1936. годиште, што не важи кад се нађем окружен младима јер ми они поправљају расположење и здравље.
Пажњу пролазника свакако су привукле и две разигране студенткиње треће године Факултета спорта и физичког васпитања.
– Дошле смо да се још мало дружимо с колегама јер у јуну завршавамо с предавањима, након чега нам преостаје још дипломски. Кренућемо на стазу од 16 километара јер ипак смо ми спортисти – додала је Дорис Молнар. Да Фрушкогорски маратон није само прилика за рекреацију већ и за опуштање у хладу уз хармонику и коју чашицу питке ракије „срчаник”, показали су нам верни посетиоци – фочанско друштво „Зеленгора”, чији нам се члан Момо Михајловић похвалио да ове године славе седамдесет година постојања.
С. Милачић
Фото: С. Шушњевић