Деветнаеста годишњица херојске битке на Кошарама 

РТС подсећа да је око 1.500 припадника ОВК, уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало рејон карауле Кошаре на фронту ширине неколико километара рано ујутро 9. априла 1999. године.



Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије и ОВК је заузела караулу, али није успела да дубље продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада.



После пада карауле, стигло је појачање од више стотина припадника Војске Југославије из пешадијских и специјалних јединица, тако да је линија фронта стабилизована 19. априла и није било већих померања до краја рата.



Наводи се да се у бици за Кошаре у редовима Војске Југославије борио велики број добровољаца из земље и иностранства.



Прислушкивањем радио-веза Војска Југославије је установила да су артиљерију и минобацаче веома прецизно наводили људи који су говорили италијански и француски. Извиђачи су на непријатељским униформама виђали италијанске, француске, турске, британске и ознаке Армије БиХ са љиљанима.



На врхунцу борби Војска Југославије имала је око 1.200 војника, а ОВК, са добровољцима и албанским јединицама пет до шест хиљада. Снаге ОВК су ратовале у сменама, док за ВЈ није било одмора.



Велика концентрација снага на Кошарама коштала је ОВК напуштања многих положаја, јер је утврђено да су многи делови границе са албанске стране били готово без икакве одбране.



Подсећа се да је циљ нападача, ОВК, НАТО и албанске војске, био да продре у Метохију и да се снаге Војске Југославије, до тада маскиране и добро сакривене, натерају на отворену борбу у којој би до изражаја дошла технолошка предност НАТО авијације.



Агресор је успео да заузме територију СРЈ од свега четири километра у ширину и у дубину пар стотина до хиљаду метара.



Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама Кфора повукла са Кошара. Повлачење је, за разлику од других делова Косова, протекло без икаквих инцидената, а непријатељи су једни друге мирно посматрали.



Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200.