Прва пролећна премијера белоцркванских аматера

Итало Капоне Петровић вратио се позоришту након готово три деценије паузе, овог пута у улози режисера, а пуно му је помогла асистент режије Софија Томашевић која је највише радила са глумцима.

Седамнаестогодишња Јована Станковић, као мажореткиња често је наступала на бини у Центру за културу, док јој је ово био глумачки деби, својеврсна припрема за студије глуме. Александра Вук глуми већ три године и све су јој улоге пођеднако драге.

„Бела Црква је мало место у ком се већина ствари пре или касније сазна, па мислим да је избор представе био пун погодак“, каже Александра, док Ференц Филеп додаје да су већ пробе биле прави доживљај, уз пуно смеха и прилагођавања текста онима који нису ни близу брачних вода.

Данијел Петровић, медицински техничар који је одрастао уз оца заљубљеног у позориште, прошле године оставио је публику без даха улогом Илије Чворовића:

„Највећи проблем на пробама био сам ја, односно чињеница да је Илија Чворовић просто излазио из мене, што је колеге доводило до смеха, а мени стварало проблем који сам ипак успео да превазиђем“, задовољно је после премијере изјавио Данијел.

Итало Капоне Петровић глумио је давно у представама које су режирали Валентина Кастељанов, Жива Момиров и Никола Кастељанов.

„Тада се улози приступало другачије, покушавао сам да помирим та два приступа како би глумцима било лакше, на крају смо усвојили већим делом начин који младим глумцима више одговара и веома сам задовољан оним што су приказали. Специфичан је био мој и синовљев однос, али не на пробама, већ код куће – дошло је до нове димензије сукоба генерација. Млади желе да глуме, мислим да је то у целој причи најважније“, каже Итало Капоне Петровић.

Жељни позоришних представа Белоцрквани увек салу центра за културу испуне до последњег места и жељно ишчекују свако ново извођење.

В. Х.