„Дневник” на лицу места: Жена тешко рањена у Гардиновцима

Полиција је убрзо ухапсила њеног суграђанина Борка М. (60) и осумњичила га да је несрећној жени пуцао у стомак из ловачке пушке коју је имао у илегалном власништву.

По незваничним информацијама, између њих је дошло до расправе, после чега је Борко пуцао у жену и тешко је ранио. Мада тешко повређена, жена је изашла на улицу и дозивала помоћ.

Комшиница Милица, која је чула Анино дозивање у помоћ, каже за „Дневник” да је prеthodno чула неку буку, али није могла да разазна одакле долази, да ли из њеног дворишта или из Аниног.

„Док сам с децом гледала телевизију, чула сам неку лупњаву, нисам била сигурна одакле долази“, препричава нам немили догађај комшиница која је помогла несрећној жени.

„Позвала сам Ану телефоном да проверим да ли  код ње нешто лупа, међутим, она се није јављала. Недуго потом чула сам  испред куће да Ана запомаже и виче да зовем Хитну помоћ и полицију. Одмах сам их позвала и затим изашла на улицу, међутим, Ане испред куће није било. Отишла сам до њене куће, капија је била широм отворена, па сам ушла у двориште, а потом и у кућу, где сам је угледала како лежи на кревету, држећи руке на рани на стомаку из које је цурила крв.“

Порука на столу: „Ја сам је упуцао”

На столу у кући у којој је живела Ана, како сазнајемо од комшија, пронађена је порука на којој је писало „Ја сам је упуцао. Борко”. Она је, по речима мештана, у тој кући остала да живи након смрти власника куће које је неговала и пазила. По речима наследника куће, о томе колико је Ана била пожртвована и добра жена говори чињеница да нису желели да јој наплаћују кирију.

Комшиница Милица додаје да је Ана успела тихо да пита да ли је позвала Хитну помоћ и полицију, и замолила је да је покрије јер јој је јако хладно.

Убрзо је стигла лекарска екипа, која је тешко повређену Ану превезла у новосадски Ургентни центар. У тој здравственој установи кажу да је жена задобила тешке повреде унутрашњих органа абдомена, стабилног је стања и није животно угрожена.

Мештани Гардиноваца за Ану имају само речи хвале. Кажу да је веома хумана и да је помагала старим и немоћним лицима за ситну надокнаду, док за осумњиченог Борка кажу да је био преке нарави. Такође, у селу негирају да су Ана и Борко били у емотивној вези.

„Ана је бринула и о његовим родитељима, али је због Боркове нарави престала тамо да ради“, кажу у Гардиновцима, и претпостављају да је управо то било повод немилог догађаја.

Борко је, како се прича, наоружан карабином, развалио капију и улетео у кућу која је Ани поверена на чување, а у којој је живела три године, а затим испалио хитац.

Иначе, Ана је у Гардиновце је дошла послом и ту је и остала. Најпре је једном Новосађанину чувала и неговала старе родитеље који су ту живели, а када су они умрли, он јој је дозволио да ту остане да живи и брине о његовој породичној кући јер је реч, како кажу мештани, о изузетно поштеној и вредној жени, која је помагала сваком, без обзира на то да ли би јој платили.

Мештани кажу да је Ана разведена, да има двоје одрасле деце и да је реч о изузетно финој жени која се издржавала негујући и чувајући старије мештане за нешто новца који је добијала од њихове деце. 

Д. Николић