У Скупштини Србије усвојени закони о странцима и азилу
БЕОГРАД: Скупштина Србије усвојила је данас Закон о странцима којим се детаљније и прецизиније регулише област легалних миграција, услови и начин аплицирања за визу Србије у иностранству, поступак провере по поднетом захтеву, као и одбијање захтева за визу и одбијање странаца за улазак у Србију.
Први пут у одредбе Закона о странцима уводи и БИА, која врши безбедносне провере странаца кроз њихове евиденције ради утврђивања непостојања или постојања неприхватљивог ризика по безбедност Србије и грађана у случају уласка и боравка странаца у Србији.
Уведени су нови институти који се односе на проверу услова за издавање визе странцу и процене ризика, где БИА, Министарство спољних послова и МУП врше теренске и безбедносне провере по захтеву за визу.
На овај предлог закона, посланици владајуће већине поднели су више од 350 амандана који нису постали саставни део закона.
Такође, Скупштина је усвојила и Закон о азилу и привременој заштити којим се смањује простор за злоупотребу права на азил и стварају се услови за повећање ефикасности система азила у Србији.
Законом о азилу предвиђено је да азил као право на боравак и заститу може да се оствари кроз два обила заштите - право на уточиште за избеглицу који је због страха од прогона напустио држвау порекла и супсидијарну заштиту за странца који је земљу порекла напустио из неког другог разлога, али би у случају повратка био изложен неправди.
Нови закон треба да омогући да Србија задржи висок ниво у поштовању међународно прихваћених стандарда у области људских права и права тражилаца азила уз истовремено одржавање безбедности свих грађана Србије и поштовање Устава и закона.
Успостављен је механизам за санкционисање злоупотреба права у поступку азила путем прекршајног поступка.
За свако малолетно лице без пратње које се појави у поступку азила закон предвиђа одређивање старатеља који води рачуна о интересима малолетника.
Доношење новог закона усклађеног са Директивама Европске уније значи и остваривање обавеза преузетих у процесу придруживања Европској унији, а које су дефинисане Поглављем 24 Акционог плана.