ДНЕВНИК ИСТРАЖУЈЕ Какве су мере популационе политике у Војводини

Зависно од буџета, разликује се и висина новца за прворођене бебе, као и трошкове боравка у вртићима, превоза и ужине.

Град Сремска Митровица за прворођено дете издваја 30.000 динара, и спада међу градове у Војводини с највећим родитељским додатком.

Начелник за здравствену и социјалну заштиту Сремске Митровице Војислав Мирнић каже да имају и друге мере за подстицаје рађања и да тај град у склопу буџета има и фонд за вантелесну оплодњу, из којег се финансира четврти покушај оплодње за жене од 42 до 45 године са 100.000 динара по покушају и то једном годишње, а парови могу конкурисатии идуће ако је потребно.

Председник општине Србобран Радивој Парошки каже да је родитељски додатак за свако рођено дете у њиховој општини 20.000 динара као мера популационе политике.

„Самохрани родитељи добијају помоћ од 40.000 динара. Имамо и накнаду од 100.000 динара за примену лечења у поступку вантелесне оплодње“, каже Парошки.

Србобран финансира и бесплатне ужине у вртићима и основним школама у износу од 50 одсто, док је ђачки превоз бесплатан. Ромска деца имају бесплатну ужину у пуном износу, као и деца из социјално угрожених породица.

„Осим тога, средњошколци из угрожених породица, чији су родитељи корисници социјалне помоћи, имају бесплатан превоз, а направићемо анализу ове године па ћемо видети, у складу с републичким мерама, да ли је потребно увести још неке додатне подстицаје у нашем граду“, истиче Мирнић.

Он додаје да Сремска Митровица има и низ мера за децу с посебним потребама, којима плаћају дневни боравак, превоз, као и ужину, али и мере за децу у хранитељским породицама.

Начелница за образовање Сремске Митровице Мирјана Пјевац каже да њихов град плаћа и боравак у предшколској установи за треће и четврто дете, чиме подстичу мере наталитета.

„Суфинансирамо и превоз ученика средњих школа, као и део трошкова ученика који похађају школе ван Сремске Митровице, а највише ђака похађа Пољопривредну школу у Руми и Саобраћајну у Богатићу јер су то смерови који у Сремској Митровици не постоје“, истиче Мирјана  Пјевац.

Град финансира и превоз ученика основних школа који живе даље од четири километара од школе, а сваки ђак првак добија пакет школског прибора.

„Тренутно је у току изградња школе у Мачванској Митровици, радимо и доградњу вртића. Митровица годишње за образовање издваја око 450 милиона динара“, наводи она.

Општина Рума такође за прворођено дете издваја 30.000 динара. Председник општине Рума Слађан Манчић каже да су прошле године увели бесплатан превоз за све ученике основних и средњих школа на територији општине.

„Неколико година родитељи су плаћали вртић 20 одсто, док је Општина из буџета покривала остатак, а од ове године вртић за сву децу из наше општине је бесплатан, односно 1.374 малишана, колики је капацитет наше предшколске установе, у вртић иде без трошкова“, напомиње Манчић, и додаје да Општина додељује и једнократне помоћи, а да незапослене породиље, чији је једини услов био да имају пријављен боравак три месеца на територији општине, добијају 10.000 динара месечно пуну годину.

Рума финансира и четврти и пети покушај вантелесне оплодње, и то за жене старије од 42 године.

„За прво дете издвајамо 10.000 динара, док незапосленим мајкама за друго, треће и четврто дете помажемо с 10.000 динара месечно“, каже председник Скупштине општине Кула Велибор Милојичић и додаје да треће, четврто и свако наредно дете вртић похађа бесплатно, док родитељи за прво и друго дете плаћају минималну цену.

Општина Кула из буџета издваја и за бесплатне ужине, као и за превоз за средњошколце.

„Из буџета издвајамо годишње и 14 милиона динара за дневни боравак МНРО „Плава птица” Кула, али и пет милиона динара сваке године за 23 лична пратиоца“, каже Милојичић.

Руководилац Одељења за друш­твене делатности општине Оџаци Снежана Грујичић каже да њихова општина издваја по 30.000 динара за свако рођено дете.

„За близанце издвајамо 40.000 динара, плус по 30.000 за свако дете, што је укупно 100.000 динара, док за тројке издвајамо 60.000 плус 30.000 динара по детету, што је укупно 150.000 динара за помоћ родитељима“, каже Грујичић, и додаје да њихова општина суфинансира боравак деце у вртићима с 80 одсто, док је ужина за децу из социјално угрожених породица бесплатна.

Треће дете, осим књига за школу, добија и бесплатну ужину, а средњошколци имају бесплатан превоз превоз до школа у Сомбору, Кули, Апатину, Бачу, а такође им се регресира боравак у дому за ученике средњих школа.

„Стално награђујемо успехе у школи, студенти добијају стипендије за дефицитарне струке. Награђујемо и просек изнад 8,5“, истиче Грујичић.

Превоз је бесплатан и за децу ометену у развоју, а за талентовану децу плаћа се и професор музичког из Сомбора који долази у Оџаке да би им држао часове.

Грујичић напомиње да мерама помажу родитељима од рођења детета до завршетка школовања, а и кад им појединачно деца дођу са захтевима, увек су ту да помогну.

Секретарка Секретеријата за друштвене делатности Града Кикинда Дуња Вујчић каже да Кикинда издваја 30.000 динара једнократне помоћи, као и беби-пакете за прворођене бебе.

„Дајемо помоћ од по 10.000 динара месечно и незапосленим породиљама у периоду од шест месеци и константно унапређујемо мере за подстицаје рађања“, каже Вујчић.

Такође, у Кикинди је бесплатан превоз за све ученике средњих школа, док је вртић бесплатан за треће и четврто дете и за сву децу корисника новчане социјалне помоћи.

„Дајемо и поклоне првацима кроз школски прибор, ужине плаћамо у износу од 30 одсто за социјално угрожену децу, а студентима регресирамо трошкове 40 одсто. Поклоне од Града добијају ђаци генерације, као и деца која заслуже Вукове дипломе“, каже Вујчић.

М. Стакић

Фото: Ј. Ивановић

Сомбор: Све је мање беба

Сомбор и његова административна околина све брже клизи ка броју становника колико их је имао средином прошлог века. Тренд се, по свему судећи, тешко зауставља јер је по једној процени Републичког завода за статистику, од последњег пописа град остао „краћи“ за више од 5.000 становника.

О томе колико је ситуација озбиљна сведочи и податак да су градски челници, предвођени градоначеленицом Душанком Голубовић, у традиционалној акцији даривања прворођене бебе у Новој 2018. години на долазак на свет првог малог Сомборца чекали чак три дана.

Једнократна накнада додељује се  породиљама у износу до 50.000 и то до трећерођеног детета. На једнократну новчану помоћ локалне самоуправе могу рачунати и родитељи сваког прворођеног детета у породици, и то тако што им се из градског буџета обезбеђује 20.000 динара. Родитељима бебе која је свет угледала у сомборском породилишту као прворођено дете календарске године издваја се 100.000 динара, док варошки Савет за безбедност саобраћаја дарује родитеље првих пет беба атестираним беби-седиштима за аутомобиле. 

М. М-ћ.