Банке неће мењати максимални износ на чеку од 5.000 РСД
БЕОГРАД: Иако је прошло више од десет година од последње промене лимита на чеку, када је "доња црта" са 150, подигнута на 200 динара, а износ повећан са три на пет хиљада динара, банке у Србији немају намеру да промене максималан износ на чеку од 5.000 динара.
Намера Народне банке Србије (НБС) као и банкарског сектора у земљи је да се чек пошаље у прошлост те да се повећа плаћање картицама, што потврђују подаци да је из године у годину све мање оних који исписују некада једно од најпопуларнијх "платних картона".
Од некадашњих земаља СФРЈ, праксу лимитираних чекови, по којима банке гарантују исплату, наставила је једино Србија, док су банке у свим бившим републикама престале да издају гарантоване чекове.
"За сада нема никаквих наговештаја ни иницијатива са стране банака за измену важећих лимита", кажу за Танјуг у Удружењу банака Србије (УБС), које прописује висину износа по једном чеку.
И максимални износ појединачног чека за исплату у готовини код других банака и пошта и даље ће износити 3.000 динара, додају у УБС.
Од 2013. године, међу реализованим чековима највећи број њих је коришћен за плаћање роба и услуга, док се незнатан број, свега 0,25 процената, у прошлој години користио за подизање готовине.
Такође, у протеклих пет година број реализованих чекова је готово преполовљен, а подаци НБС показују да смо за годину дана чековима купили робу и услуге у вредности од 34,65 милијарди динара.
Међутим, иако НБС "гура" ДинаЦард, чекови се и даље држе, што показује да је прошле године исписано више од 7,7 милиона чекова.
Статистика показује тренд смањења како броја реализованих чекова тако и укупне вредности чекова током година, а просечна вредност по једном чеку у прошлој години износила је око 4.400 динара, наводе у НБС.
Најбројнији "потписници" чекова су и даље радници на минималцу и прензионери са најнижим примањима, више од пола милиона њих, а којима одлагање плаћања, некада и до годину дана, остаје као једини начин за планирање танког кућног буџета.