Тема „Дневника“: Када полицајци могу да употребе ватрено оружје

Овај инцидент поново је отворио дилему када полицајац сме да употреби ватрено оружје. То питање регулисано је Законом о полицији. У члану 105. као средство принуде прописано је и ватрено оружје, а у члановима од 124 до 128 – услови за његову употребу.

- При обављању полицијских послова полицијски службеник може употребити ватрено оружје само ако употребом других средстава принуде не може постићи законити циљ у извршењу задатка и кад је апсолутно нужно да од себе или другог одбије истовремени противправни напад којим се угрожава његов или живот другог лица - кажу у МУП-у.

Као напад ватреним оружјем рачуна се и само потезање оружја (покрет којим се оно намешта у положај за употребу) или покушај да се оно потегне (покрет ка ватреном оружју).

Закон о полицији каже да, ако околности то допуштају, односно не доводи се у питање безбедност људи и извршење задатка, пре употребе оружја полицајац повиком: „Стој, полиција, пуцаћу!”, упозорава нападача. После тога, опет ако околности допуштају, полицајац треба да испали упозоравајући хитац у ваздух, а метак у цев ставља пре него што изда упозорење. Док је пиштољ напуњен, полицајац не сме да га усмерава према другим људима. Након пуцња дужан је да оружје без одлагања укочи и спусти.

- Изузетно, полицајац ће употребити оружје без издавања наређења и упозоравајућег пуцња, уколико би то довело у питање одбрану од напада или отклањање опасности којом се угрожава његов живот или живот других људи - кажу у полицији. Што се ограничења у овој области тиче, на пример, ако бегунац бежи према некој групи људи, па може бити погођен неко из те групе, полицајац не сме да пуца. Такође, закон каже да полицајац не сме да пуца на малолетника, осим у случају када је то једини начин за одбрану од непосредног напада или опасности.

Интересантно је да, када се бегунац креће према државној граници, полицајац сме да пуца само ако не постоји опасност да зрно прелети државну границу.

Осим закона, ова тематика регулисана је и Правилником о техничким обележјима и начину употребе средстава принуде.

У ситуацијама кад полицајац пуца на некога или кад средством принуде (пендрек, шокер, физичка сила) нанесе тешке телесне повреде или убије некога, директор полиције, односно начелник подручне полицијске управе у којој тај полицајац ради, дужан је да образује комисију. Та комисија потом разматра све околности случаја и сачињава записник. На крају, они дају мишљење о томе да ли је све било по закону.

Полицајци, било униформисани, било у цивилу, морају да обављају своју дужност 24 сата, ма где се затекли (у кафани, превозу, тржном центру…). Законска регулатива која им допушта употребу ватреног оружја слична је у многим земљама света.

Полицајци задужују пиштољ ЦЗ-99 и уз њега и комплетну муницију. Правилник налаже и да полицајац оружје носи без метка у цеви. Њему је дозвољено да га стави у цев, само када постоје законски основи да употреби оружје и то пре него што изда упозорење да ће пуцати

Осим тога, полиција има и аутоматске пиштоље, као и полуаутоматске и аутоматске пушке, али њих не задужују појединци и за њихову употребу важе и нека додатна правила.

Стефановић: Најоштрије кажњавати нападаче

Потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је, поводом новог случаја напада на полицијске службенике, да ће предложити што хитније измене закона којим ће се пооштрити казне за нападе на припаднике МУП-а. - Сваки напад на полицајце мора бити најоштрије санкционисан и у том смислу ћемо предложити Министарству правде промене закона који ће значити оштрије кажњавање свих оних који се дрзну да тако нешто учине. Сваки напад на полицајца треба да добије најоштрији одговор државе, зато што је напад на полицију, напад на Србију - рекао је министар Стефановић и истакао да жели да пружи пуну подршку припадницима МУП-а који обављају можда најтежи посао у Србији. - Њихове интервенције често прати велика опасност и полицајци ризикују животе приликом сваког изласка на терен. Зато дајем пуну подршку свим припадницима Министарства унутрашњих послова који свакодневно интервенишу, који чувају јавни ред и мир и који се својим радом труде да Србија буде максимално безбедна - нагласио је Стефановић.

Правила, међутим, не важе за случај када полицајац пуца у ваздух ради дозивања помоћи, давања упозорења или сигнализације, као ни за било какво превентивно коришћење ватреног оружја без пуцања.

Полицајци, било униформисани или у цивилу, имају право и дужност да носе службено оружје и муницију. Остали службеници Министарства унутрашњих послова, попут ватрогасаца или административаца који издају разне дозволе, могу да носе оружје само ако им је то назначено у службеној легитимацији.

Употреба ватреног оружја није дозвољена кад доводи у опасност живот неке друге особе осим оне на коју полицајац оправдано намерава да пуца. На пример, ако бегунац бежи према некој групи људи, па може бити погођен неко из те групе, полицајац не сме да употреби оружје.

М. Бозокин