За четири месеца девет жртава малих богиња

Ради се о женама старим 30 и 42 године, које нису имале никакво хронично обољење, пре него што су добиле морбиле. Здравствено стање обе пацијенткиње већ дужи период било је критично, а лекари су се даноноћно борили да их одрже у животу. Обе су, као компликацију обољевања од малих богиња, имале запаљење плућа, а биле су прикључене и на апарате за вештачко дисање.

Подсетимо, четрдесетогодишња жена из Београда, запослена у „Телекому“ преминула је пре два дана због компликација изазваних малим богињама, саопштио је Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.

- Крајем децембра на Клиници за инфективне и тропске болести у Београду умро је 30-огодишњи мушкарац који није био вакцинисан, а болест се искомпликовала у упалу плућа. То је први смртни исход од малих богиња регистрован после 20 година у Србији. Трећег јануара Клинички центар у Нишу пријавио је смрт дечака старог две године из Алексинца, који није био вакцинисан. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа - навео је “Батут”.

На Инфективној клиници у Нишу 22. јануара преминула је пацијенткиња стара 21 годину, а три дана раније на Клиници за инфективне и тропске болести у Београду преминула је 45-годишња здравствена радница из Београда. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. На овој Клиници преминула је и девојка рођена 1988, код које је такође у клиничком току болести дошло до развоја запаљења плућа. У уторак, 1. марта, Клинички центар Ниш пријавио је смрт дечака старог четири године из Врањске бање, које није било вакцинисано. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току дошло је до развоја запаљења плућа.

Од почетка октобра 2017. у Србији и српских енклавама на Косову и Метохији регистрована су укупно 3.162 случаја малих богиња, од којих су 1.594 лабораторијски потврђена у Институту “Торлак”. Најмлађа оболела особа стара је 15 дана, а најстарија 70 година. Највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. Већина оболелих особа (95 одсто) невакцинисана је, непотпуно вакцинисана или непознатог вакциналног статуса.

Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23. октобра 2017. и до данас је тамо регистрована 331 оболела особа.

Од почетка новембра 2017. епидемије малих богиња пријављене су на територији града Београда (1.102 оболела), града Краљева (252 оболела), града Ниша (699 оболелих) и општине Бујановац (51 оболели), а од почетка децембра 2017. и на територији града Смедеревска Паланка (два оболела) и општина Велика Плана (седам оболелих), Бојник (79 оболелих) и Бор (осам оболелих).

Од почетка јануара 2018. епидемије малих богиња пријављене су на територији града Новог Сада (33 оболела), града Лесковца (103 оболела), града Смедерева (14 оболелих), општине Сурдулица (150 оболелих), општине Шабац (28 оболелих), насељу Меховине на територији општине Владимирци (три оболела) и селу Житни Поток на територији општине Прокупље (девет оболелих).

Од почетка фебруара епидемије малих богиња пријављене су на територији општина Тутин (83 оболела), Ваљево (29 оболелих), Прешево (18 оболелих), Власотинце (21 оболели), Нови Пазар (21 оболели), Владичин Хан (23 оболела) и Пожаревац (шест оболелих). Од почетка марта епидемија малих богиња пријављена је на територији града Врања (29 оболелих).

Породична епидемија малих богиња пријављена је у Руми (три оболела). Случајеви оболевања од малих богиња регистровани су и у Суботици (два), Крушевцу (четири), Трстенику (један), Чачку (један), Ужицу (осам), Неготину (један), Књажевцу (два), Зајечару (један), Бољевцу (један), Руми (два), Сремској Митровици (два), Инђији (два), Старој Пазови (један), Врбасу (један), Пироту (девет), Димитровграду (два), Белој Паланци (један), Бабушници (два), Лебану (један), Медвеђи (један), Крагујевцу (два), Тополи (један), Љигу (један), Мионици (један), Убу (један), Јагодини (три), Ћуприји (један), Владимирцима (један), Богатићу (два).

Љ. Петровић

Војводина одбрамбени бедем

Према недавним речима покрајинског секретара за здравство др Зорана Гојковића, обухават вакцинацијом у Војводини сада је већи од 95 одсто, а у Новом Саду је већи од 90 одсто. Он је истакао је да је у неким местима Јужнобанатског округа обухват вакцином и 100 одсто, те је нагласио да је тиме подигнут одбрамбени бедем према Румунији, захваљујући којем се епидемија није прелила у нашу земљу.